Грамматика
Лингвистикалда, грамматика буго рижалилал мацӀал рекъезарун ругеб куцалъул асасазул бакӀари, гьеб мацӀалда кӀалъалез яги хъвадарулез бихьизабухзъе. Грамматикиял асасал рукӀуна хурхинарун клаузаби, фразаби, рагӀаби хӀалтӀизабиялда. Термин гьединго гӀахьал гьабула жиндица фонология, морфология, синтаксис, цадахъго фонетика, семантика, прагматика гъорлӀе рачунел субйектал лъазариялъеги. Буго, гӀатӀидго абуни, кӀиго батӀияб нух грамматика лъазабул: традиционияб грамматикаги теоретикияб грамматикаги.
Этимология
хисизабизеГрамматика абураб рагӀи бачӀараб буго грек γραμματικὴ τέχνη (grammatikḕ téchnē) абуралдаса, жиндир магӀнаги "хӀарпазулаю гьунар" кколеб, гьебги γράμμα (grámma), "хӀарп", жибго эб рагӀи букго γράφειν (gráphein), "бахъизе, хъвазе" абураб вербалъул дериват.[1] Гьебго грек кьибил данчӀвала графика, графема, фотография гӀадинал рагӀабазулӀги.
Нотаби
хисизабизе- ^ Harper, Douglas. "Grammar". Online Etymological Dictionary. Архивация оригиналалдаса, 9 Март 2013. Щвей 8 Април 2010.
Референсал
хисизабизе- Rundle, Bede. Grammar in Philosophy. Oxford: Clarendon Press; New York: Oxford University Press, 1979. ISBN 0198246129.