Кавка́з, ялъуни Кавка́зия[3][4] — географиялъул икълим, цІикІкІунисеб бутІа мугІрузул, жиб Евразиялда бугеб. Гьеб ккола Бакъбаккул-Европаялъул гІодоблъиялъул жанубияб рахъалда, Европаялъул ва Азиялъул гІорхъода. Гьелъ гъолъе рачуна Россиялде, Гуржиялде, Азарбижаналде ва ЦIамухъалде гъорлъе унел ракьал[5] ва гьединго цо-цояз гурони рикӀкӀинчӀел Абхазия ва Жанубияб Гьиристан ва рикӀкӀинчӀеб МугӀрузулаб Гъарабагъалъул Жумгьурият. БакътІерхьудасан ЧІегІер ва бакъбаккудасан Каспий ралъадаз гІорхъиги чІван буго гьелъие.

Кавказ
Кавказалъул топография
Координатал42°15′40″ ш. гӀ. 44°07′16″ бб. х.HGЯO
Пачалихъал[1][2]
БутӀаккун рикӀкӀарал ва риккӀинчӀел пачалихъал
Автономиял республикаби ва федералиял регионал
ДемонимКавказиял
СагӀтазул зонабиUTC+02:00, UTC+03:00, UTC+03:30, UTC+04:00, UTC+04:30
Бищун борхатаб мегӀерЭлбрус (5642 м)

Этимология хисизабизе

«Кавказ» (н.-грек Καύκασος) абураб цӀар тӀоцебе дадечӀвалеб буго некӀсиял греказул авторазул асаразулъ: Эсхилили (VI—V гӀасраби н. щ.) «Прометей маххда варав»[6][7] ва Геродотил асаразда (V гӀасру н. щ.). Эратосфениде (III гӀ. н. щ.) мугъчӀвайги гьабун, Страбоница рехсолеб буго Кавказалда ругел гӀадамаз гьелде "Каспий" абулилан,[8] гьеб кколеб буго хъвалсараб хӀужжалъун Καύκασος абураб цӀар къватӀиса бачӀараб букӀиналъе.

 
Сванетиялда

Καύκασος абураб рагӀи лъугьине бичӀчӀулеб гьечӀо, лингвистазул кинаб букӀаниги этимология кьеялъулъ гьечӀо цо ккураб позиция.[9]

Физикиябги географияб икълимлъизаби хисизабизе

Геологиябгин геоморфологияб гӀуцӀиялда рекъон Кавказалъул территория шималияб рахъалдаса жанубияб рахъалде бикьула ункъго аслияб орфографияб зона, жал Кавказалъул гӀуцӀадулал бутӀабазде дандекколел:

Халкъ хисизабизе

Антропологиял тайпаби хисизабизе

 
Дагъистаниял

Европеоидияб раса:

Кавкасионияб тайпа:

Понтияб гъоркьтайпа:

Каспияб гъоркьтайпа:

Арменоидияб тайпа:

Халкъал хисизабизе

 
Этнолингвистикиял къокъаби Кавказалъул регионалда

Кавказалъул территориялда гӀумру гьабун буго 50 рахъун халкъал, хасаб маланиятги мацӀалги ругел. Гьединго Кавказалда руго батӀи-батӀияб заманалда жал рачӀун чӀчӀарал халкъал, кавказияллъун жал кколарел: гӀурусал, украиниял, курдал, ассириял, татарал, жугьутӀал ва цогидал.

Кавказалъул халкъал мацӀазда рекъон рикьула лъабго аслияб къокъаялде:

Дин хисизабизе

Кавказалда ругел аслиял динал ккола насранияб дин ва Ислам, гьединго руго жугьутӀ дин кколелги.

Кавказалъул пачалихъал ва икълмал хисизабизе

Кьал бугел бакӀал хисизабизе

Кавказалда кьал букӀарал ва жеги бугел бакӀал руго:

Балагье гьединго хисизабизе

МугъчӀваял хисизабизе

  1. Wright, John; Schofield, Richard; Goldenberg, Suzanne (16 Декембер 2003). Transcaucasian Boundaries (in английский). Routledge. гь. 72. ISBN 9781135368500.
  2. "Caucasus | Mountains, Facts, & Map". Encyclopedia Britannica.
  3. Shamil Shetekauri et al., Mountain Flowers and Trees of Caucasia; Pelagic Publishing Limited, 2018, ISBN 178427173X.
  4. John L. Esposito, Abdulaziz Sachedina (2004). "Caucasus". The Islamic World: Past and Present. Volume 1. Oxford University Press USA. ISBN 0195165209. p. 86 Халип:Registration required. Accessed 30 June 2021.
  5. Caucasus // Encyclopedia Britannica
  6. .
  7. Кавказ // Брокгаузил ва Ефронил энциклопедияб къамус: 86 томазда (82 т. ва 4 тӀаджубаял.).
  8. Страбон, География. XI, 497.
  9. Откупщиков Ю. В. Очерки по этимологии. — Халип:СПб: Изд. С.-Петербургского университета, 2001. — 479 с. — С. 310—318. — ISBN 5-288-02121-X.

Иццал хисизабизе

ТӀадеги цӀалиялъе хисизабизе

РегӀелал хисизабизе

Халип:Wikivoyage

Халип:Countries and regions of the Caucasus Халип:Regions of the world