Лати́в, лати́вияб борт (къокъго lat/лат), яги жи́нде борт – бакӀалде ине букӀин жинца бихьизабулеб, жибго аслиял бортаздасан лӀугьунеб борт. Ингилис мацӀалда гьелъул гьесел кьолезул ккола Ӏn ги Ӏnto препозицияби.

Авар мацӀалда гьеб лӀугьуна аслиял бортазде -е- абураб суффиксги жубан. ЦӀиял хвалисал кьучӀаздасан -л- суффиксалъул квекудалъунги: мегӀе́р > магӀа́р-д-е; бох – бо́ха-л-д-е;

Этимология хисизабизе

Авараб латив лӀугьуна дативалъул (кьовул борт) -е- суффиксалдалъун (гьелъулги буго кавказияб лӀугьен).

Авар мацӀалда хисизабизе

ЛӀугьен хисизабизе

Авар мацӀалда латив лӀугьуна суффиксалъул квекудалъун, датив (кьовул бортул суффиксалдалъун), аслиял бортазде тӀадеги жубан, гьездасан бакӀ загьир гьабулеб.

ХӀалтӀизаби хисизабизе

Гьаб хӀалтӀизабула щибаб локативияб (бакӀ бихьизабулеб борт) бортгун:

  • Аслиял борталгун хӀалтӀизабуе мисалалъе бачун буго паж абураб рагӀи:
    • жинда борт: па́жи-д-е, па́жи-тӀ-е
    • жиндихъ борт: па́жи-хъ-е
    • жиндилӀ борт: па́жи-лӀ-е
    • жиндикь борт: па́жи-кь-е
    • жаниб борт: па́жи-(б)-е
  • ЦохӀо локативияб гурони, гьалъул букӀуна сенсуалияб функцияги (жоде яги чиясде буссараб бокьараб интибагьалъул бицин). Мисалалъе бачун буго яс абураб рагӀи:
    • я́с-ал-де: дир яс-ал-д-е бугеб рихин; я́с-ал-тӀ-е: дир яс-ал-тӀ-е рагӀи абуге
    • я́с-алъу-хъ-е: дой яс-алъу-хъ-е бер рехугеян лъазабуна дида
    • я́с-алъу-лӀ-е: яс-алъу-лӀ-е унти ккана, даб видра баччулего
    • я́с-алъу-кь-е: дурго яс-алъу-кь-е ккезарун те гьел гӀайибчӀваял
  • Гьалдалъун бихьизабизе кӀола мех-ригьалги – цояб мех тӀаде щвелалде абураб гьеселгун яги цо ккураб мехалде щиб букӀаниги жо лӀугьунеб букӀине бицине: рии́-дали-д-е («рии тӀаде щвелалде»), цо сагӀти́-д-е («цо сагӀат тӀобалалде»), минти́-д-е («цо минут тӀобалалде»), сику́нда-л-де («цо сикунд тӀобалалде»), ди́ца ба́щсагӀти-д-е гьабуна хӀалтӀи («дица бащсагӀат тӀобалалде/гӀелалде гьабуна хӀалтӀи»), охо́-ли-д-е («их щвелалде/чӀелалде»).
  • БукӀинесеб вербалде (гӀур.: глагол) жинда бортил (Ӏ-себ локативияб серия) латив (-л-де формалда) жубани, ккураб мех щвелалде гьабураб иш жинца бихьизабулеб постериорияб конверб (PosterӀor converb) лӀугьуна: гьаби́-зе — гьаби́-ла (букӀ. форма) — гьаби́-ла-л-де; хве́-зе — хве́-ла — хве́-ла-л-де; кӀоче́не (назалияб верб) — кӀоче́-на – кӀоче́-на-л-де; тӀу́р-изе — тӀу́р-ила — тӀу́р-ила-л-де ги гь. ц.
  • Жиндихъ бортил (ӀӀ-б локативияб серия) лативалде (-хъ-е формалде) эмфатикияб -го суффикс жубани, лъихъего абураб суалалъе жаваблъун бачӀунеб адвербги лӀугьуна: гӀа́нкӀи-хъ-е-го («гӀанкӀица гӀадин»), хъа́зи-хъе-го («хъазица гӀадин»).
  • ГIандалазул диалекталда жинда бортил -д- суффиксалдалъун лӀугьараб латив, -де бегӀалда, инфинитивалъул суффикслъун хӀалтӀизабула: лит. квача́зе – гIанд. квача́де.

ТӀадеги цӀалиялъе хисизабизе