Бенгал мацІ, Бенгали, жиндирго Бангла абураб эндонимги бугеб (বাংলা [ˈbaŋla]), ккола Гьинд-Арияб мацІлъун, жинда тІоцебесеб иргаялда жаниб Жанубияб Азиялда, хасго Гьиндустаналъул субконтиненталъул бакъбаккул рахъалда ругел бенгалиял кІалъалеб миллияб мацІлъун буго Бангладешалъе ва Гьиндустаналъул штат БакътІерхьул Бенгалалъе. Бенгал мацІалда кІалъелзул гІурагІан къадар буго Трипуралда ва Ассамалъул Барак Расалъиялда. Гьеб ккола Бангладешалда расмияб ва бищун тІибитІараб мацІ ва Гьиндустаналъул 22 мацІалдса Гьинд мацІалда хадуб кІиабилеб бищун тІибитІараб. Жиб рахьдал мацІлъун гІага-шагарго 228 миллион чиясе ва кІиабилеб мацІлъун жеги 37 миллион чиясе кколеб букІиналъ,[1][5] Бенгал мацІ буго щуабилеб бищун тІибитІараб рахьдал мацІлъун ва киналниги жинда кІалъалезул къадралъул рахъалъ бищун тІиритІарал мацІазул анкьабилеблъун.[6][7]

Бенгал мацІ
Бангла
বাংলা
Абулеб куцˈbaŋla
Территория Бангладеш ва Гьиндустан
РегионБенгал
ЭтниклъиБенгалиял
КӀалъалел
230 миллион (2011–2017)[1][2]
2-б мацІ: 37 миллион чиясе[1]
Цесел формаби
Диалектал
Бенгали алипб
Бенгали Брайль
Бенгали кверзул форма[3]
Официалаб статус
Официалаб мес
Халип:Флаг / Бангладеш
Халип:Флаг / Гьиндустан (in Бакъбаккул Бегалалда, Трипуралда, Ассамазул Барак Расалъиялда, Джархандалда[4])
Регулация гьабиБенгал мацІалъул академия (Бангладешалда)
Пасчимбанга Бангла Академия (Гьиндустаналда)
МацӀалъул кодал
ISO 639-1bn
ISO 639-2ben
ISO 639-3ben
Glottologbeng1280
Бенгал мацІалда кІалъалел Бангладешалда ва Гьиндустаналда
Гьанир руго ИФАлъул фонетикиял симболал. Кколеб кверчӀвай гьечӀони, нужеда бихьизе бегьула гьикъул гӀужур, ункъбокӀон, яги цогидал симболал Юникодалъул гӀужразул бакӀалда. ИФА симболазе байбихьул нухмалъи балагье гьаниб: Квеки:ИФА.
Бенгал мацІалда ругел суратазулаб биценалъул сериял.

Бангладешалъул расмияб ва де факто миллияб мацІ буго гьанжесеб стандартияб бенгали.[8][9][10] Гьеб ккола миллаталъул лингва франкалъун, бенгалиязул 98% тІоцебесеб мацІалда гІадин эркенго кІалъала гьеб мацІалда.[11][12] Гьиндустаналда бенгали мацІ расмияблъун буго БакътІерхьул Бенгалиялда, Трипуралда ва Ассам штаталъул икълим Барак Расалъиялда. Гьеб буго Бенгал бугъазалда ругел Андаман ва Никобар ЧІинкІиллъабазда бищун тІибитІараб мацІ, [13] ва гьелда кІалъалезул гІурагІн къадар буго цогидал штатаздаги, гьездаго гъорлъ Дели, Чгьатисгарх ва Джархканд.[14] Бенгал мацІалда кІалъала гІезегІан къадар бугеб бенгали диаспора (Бангладешалъул диаспора ва Гьиндустаналъул бенгалиял): Пакистаналда, Цолъараб Пачалъиялда, Цолъарал Штатазда ва ГІагараб Машрикъалда.[15]

Бенгал мацІ цебетІолеб букІана 1300-гІан соналъ. Бенгал адабият, жиндирго адабияталъулаб азарсонил тарихгун, гІатІиго цебетІолеб букІана Бенгал ЦІилъиялъул заманалдаса, ва гьеб буго Азиялда бугеб бищун хьолбохъ битІараб ва батІи-батІияб адабияталъулаб гІадатлъилъун. 1948-лелдаса 1956-лелде букІараб Бенгал мацІалъулаб багъа-бачариялъ, жиндица Бенгал мацІ Пакистаналъул расмияб мацІлъун гьаби тІалаб гьабулеб букІараб, квер бакъана Бакъабаккул Бенгалалда бенгалиязул миллатчилъи цебетІеялъе, гьеб сабаблъун 1971 соналъ лъугьана Бангладеш пачалихъ. Бенгал мацІ ккола бенгал идентилъиялъул квинтэссенциялъу, ва гьелъ цолъизабула маданияб рахъалъи батІалъи бугеб икълим.

Тарих хисизабизе

Бенгалалъул некІсиял мацІал хисизабизе

Цебесеб хисизабизе

Гьоркьохъел гІасраби хисизабизе

Гьанжесеб хисизабизе

Географияб ареал хисизабизе

Расмияб статус хисизабизе

Диалектал хисизабизе

КІалъаялъул ва адабияталъулал батІалъаби хисизабизе

Хъвай-хъвагІиялъул система хисизабизе

Орфографияб гъварилъи хисизабизе

ХІалтІизби хисизабизе

Латинлъизаби хисизабизе

Фонология хисизабизе

Кьабизаби хисизабизе

Рагьукъазул кластер хисизабизе

Морфология хисизабизе

ЦІарал хисизабизе

ФигІлаби хисизабизе

Синтаксис хисизабизе

РагІабазул тартиб хисизабизе

Лексика хисизабизе

Бенгал мацІалъе Сводешил сияхІ хисизабизе

Мисалалъе текстал хисизабизе

See also хисизабизе

ХІужжаби хисизабизе

  1. 1,0 1,1 1,2 Бенгал мацӀ at Ethnologue (22nd ed., 2019)
  2. "Scheduled Languages in descending order of speaker's strength - 2011" (PDF). Registrar General and Census Commissioner of India. Архивация (PDF) оригиналалдаса (14 November 2018). Халагьи 28 June 2018. {{cite web}}: Check date values in: |access-date= and |archive-date= (квеки)
  3. "Bangla Sign Language Dictionary". www.scribd.com. Халагьи 12 September 2018. {{cite web}}: Check date values in: |accessdate= (квеки)
  4. Jharkhand gives second language status to Magahi, Angika, Bhojpuri and Maithili, The Avenue Mail (21 March 2018). Архив гьабун буго аслуялдаса 28 март 2019. Хал гьабун буго 16 юл 2020.
  5. Hays, Jeffrey. "BENGALIS – Facts and Details". factsanddetails.com. Архивация оригиналалдаса (30 July 2017). Халагьи 4 July 2018. {{cite web}}: Check date values in: |access-date= and |archive-date= (квеки)
  6. "The World Factbook". www.cia.gov (in английский). Central Intelligence Agency. Архивация оригиналалдаса (13 February 2008). Халагьи 21 February 2018. {{cite web}}: Check date values in: |access-date= and |archive-date= (квеки)
  7. "Summary by language size". Ethnologue (in английский). 3 October 2018. Архивация оригиналалдаса (11 September 2013). Халагьи 21 February 2019. {{cite web}}: Check date values in: |access-date=, |date=, and |archive-date= (квеки)
  8. "Bangla Bhasha Procholon Ain, 1987" বাংলা ভাষা প্রচলন আইন, ১৯৮৭ [Bengali Language Implementation Act, 1987] (PDF). Bangladesh Code বাংলাদেশ কোড (in Bengali). Vol. 27 (Online ред.). Dhaka: Ministry of Law, Justice and Parliamentary Affairs, Bangladesh. Архивация оригинал (PDF) (5 July 2016). Халагьи 23 May 2019. {{cite book}}: Check date values in: |access-date= and |archive-date= (квеки); Invalid |url-status=хвараб (квеки)
  9. "Bangla Language – Banglapedia". en.banglapedia.org. Архивация оригиналалдаса (6 July 2015). Халагьи 12 September 2018. {{cite web}}: Check date values in: |accessdate= and |archive-date= (квеки)
  10. "Article 3. The state language". The Constitution of the People's Republic of Bangladesh. Ministry of Law, The People's Republic of Bangladesh. Халагьи 23 May 2019. {{cite book}}: |website= ignored (квеки); Check date values in: |accessdate= (квеки)
  11. "National Languages Of Bangladesh". einfon.com. 11 June 2017. Архивация оригиналалдаса (2 August 2017). Халагьи 12 September 2018. {{cite web}}: Check date values in: |accessdate=, |date=, and |archive-date= (квеки)
  12. "5 Surprising Reasons the Bengali Language Is Important". 17 August 2017. Архивация оригинал (26 June 2018). Халагьи 10 March 2018. {{cite web}}: Check date values in: |access-date=, |date=, and |archive-date= (квеки)
  13. "50th Report of the Commissioner for Linguistic Minorities in India (July 2012 to June 2013)" (PDF). National Commission for Linguistic Minorities. 16 July 2014. Архивация оригинал (PDF) (2 January 2018). Халагьи 20 February 2018. {{cite web}}: Check date values in: |access-date=, |date=, and |archive-date= (квеки)
  14. "50th REPORT OF THE COMMISSIONER FOR LINGUISTIC MINORITIES IN INDIA" (PDF). nclm.nic.in. Ministry of Minority Affairs. Архивация оригинал (PDF) (8 July 2016). Халагьи 23 May 2019. {{cite web}}: Check date values in: |accessdate= and |archivedate= (квеки)
  15. "Bengali Language". www.britannica.com. Архивация оригиналалдаса (26 June 2018). Халагьи 12 September 2018. {{cite web}}: Check date values in: |accessdate= and |archive-date= (квеки)


РегІелал хисизабизе

ТІадеги цІалиялъе хисизабизе

  • Thompson, Hanne-Ruth (2012). Bengali (хвараб регӀел). Volume 18 of London Oriental and African Language Library. John Benjamins Publishing. ISBN 90-272-7313-8.
  • Dasgupta, Probal (2003). Bangla. In George Cardona and Dhanesh Jain, (eds) The Indo-Aryan languages. London/New York: Routledge, 351–390.

КъватІисел линкал хисизабизе

 
«Википедиялъул» логотип

«Википедиялда» буго бутІа
[[:{{{1}}}:| {{{3}}} мацІалда ]]
[[:{{{1}}}:{{{2}}}|«{{{2}}}»]]

Халип:Wikiquote Халип:Sisterlinks

Халип:Languages of Bangladesh Халип:Languages of India Халип:Eastern Indo-Aryan languages