Гере́к (грек. Ελλάδα / Ελλάς [eˈlaða] , Elláda / Ellás), расмияб цІар — Гере́калъул Жумгьури́ят (грек. Ελληνική Δημοκρατία [eliniˈci ðimokraˈti.a], Ellīnikī́ Dīmokratía) — Бакъдасеб Европаялда бугеб пачалихъ. 2010 соналъул рикІкІеналда рекъон халкъалъул къадар букІана 11,3 миллион чи, ракь — 131 957 км².

Герек Жумгьурият
Ελληνική Δημοκρατία
Байрахъ Герб
ШигӀар: ««Ἐλευθερία ἢ Θάνατος» «(Эркенлъи яги хвел)»»
Гимн: Ύμνος εις την Ελευθερία (Герекалъул хІакъалъулъ гимн)
Герек (бецІ-гІурччинаб):
Европаялда (гІурччинаб ва бецІ-цІахІилаб)
Европаялъул союзалда (гІурччинаб)
ГӀуцӀцӀана 1801 соналъул 1 январалъ
(объединение Королевства Великобритания и Королевства Ирландия)
Истикълал щвараб къо-моцӀ 25 март 1821ГІусманиязул империялдаса)
Расмияб мацӀ ингилис
Миллатал {{{Миллатал}}}
Тахшагьар Апин
ЧӀахӀиял шагьарал Апин, Салоник, Патри
ХӀукмуялъул низам Республика
Бетӏер
Хӏукуматалъул бетӏер
Каролос Папулас
Алексис Ципрас
Пачалихъ. дин Насранияб
Ракь
• Кинниги
• % лъел бутІа
95-билеб дунялалда
131 957 км²
0,86
Халкъалъул къадар
• Къимат (2013)
Гъунки

10 772 967[1]чи (75-билеб)
85,3 чи/км² (88-билеб)
ИПГӀИ (2013) 0,860 (цІакъ цІикІкІараб) (29-билеб)
Этнохороним герекав, герекай, герекал
ГӀарац евро[2] (EUR, код 978)
Интернет-домен .gr, .eu
СагӀтил рачел EET (UTC+2, риидал UTC+3)

Тахшагьар — Апин. Пачалихъалъулаб мацІ — герек мацӏ.

География хисизабизе

Тарих хисизабизе

Административияб бикьи хисизабизе

Децентрализацияб администрация Адм. центр Гъорлъе уна Ракь,
км²
Халкъ,
чи (2011)[3]
Гъунки,
чи/км²
Ракьхъвай
1 Аттики Афинал Аттика 3808 3 827 624 1005,15  
2 Македониял ва Фракия Салоники Гьоркьохъеб Македония, Бакъбаккул Македония ва Фракия 32 968 2 490 051 75,53
3 Эпира ва БакътІерхьул Македония Янина Эпир, БакътІерхьул Македония 18 654 620 545 33,27
4 Фессалия ва Гьоркьохъеб Греция Лариса Фессалия, Гьоркьохъеб Греция 29 586 1 280 152 43,27
5 Пелопоннеса, БакътІерхьул Греция ва Иония Патры Пелопоннес, БакътІерхьул Греция, Ионал чІинкІиллъаби 29 147 1 465 554 50,28
6 Эгей чІинкІиллъаби Пирей Шималиял Эгей чІинкІиллъаби, Жанубиял Эгей чІинкІиллъаби 9 122 508 206 55,71
7 Крита Ираклион Крит 8 336 623 065 74,74
Автономияб рагьибазул пачалихъ "Къадруяб МегІер"алъул буго хассаб статус ва жиндирго визаялъул режим. 336
Кинабниги 131 957 10 815 197 81,96


ХIужаби хисизабизе

  1. Census.gov (2013). "Country Rank. Countries and Areas Ranked by Population: 2013". U.S. Department of Commerce. Архивация оригинал (2013-05-05). Халагьи 2013-05-09. {{cite web}}: Invalid |url-status=хвараб (квеки)
  2. 2001 щвезегІан — герекалъул дарахма.
  3. "Announcement of the demographic and social characteristics of the Resident Population of Greece according to the 2011 Population - Housing Census" (PDF). Piraeus: Hellenic Statistical Authority. 23 August 2013. Архивация оригинал (PDF) (25 December 2013). Халагьи 24 August 2013. {{cite web}}: Check date values in: |accessdate=, |date=, and |archive-date= (квеки); Invalid |url-status=хвараб (квеки)


  Гьаб макъала буго тIинчI, ва гьaб жеги хIадур гьечIо.
Гьабе кумек Википедиялъе, битIизабе ва гьалде тIаде жо жубай.