Сасанилазул империя

Ираниязул империя (224–651)

Сасанилал яги Сасанилазул империя, официалго Ираниязул империя хӀисабалда лъалеб (гьоркь. парс: 𐭠𐭩𐭥𐭠𐭭𐭱𐭲𐭥𐭩 Ērānshahr/Эраншагьр),[a] ва гьединго жинда ЦӀияб Парс империя–йилан тарихчагӀаз абулеб,[2] — ахирисеб парс империялъулаб наслу бусурбабаз VII гӀасруялъул бащалъуда улка бахъилалде цебе букӀараб. Сасанилазул наслуялдаса цӀар бачӀараб гьеб пачалихъ букӀана ункънусго соналдаса цӀикӀкӀун заманалъ 224 соналдаса 651 соналде щвезегӀан, гьелъ гьебги ккола бищун гӀумру халатаб парс наслулъун.[3][4] Сасанилазул империялъ хисана Парфиязул империя ва ираниял рукӀахъинаруна суперкъуватлъун хадусеб антиклъиялда, жиндирго мадугьалихъаб тушман Румалъугин-Бизантиялъул Империяялда цадахъ бищун кутакаб пачалихъ хӀисабалда.[5][6][7]Халип:History of IranСасанилазул империялъе кьучӀ лъуна I Ардаширица, гье вукӀана локалияв ираниязул бетӀер, жив хӀакимлъуде вачӀарав Парфия жанисел къацандиязги Румалъулгун рагъазги загӀиплъидал. Парфиялъул ахирисев шагьиншагь Артабанус IV 224 соналъ Гьормоздганалъул рагъулъ къезавидал, гьес кьучӀ лъуна Сасанилазул пачалихъалъе ва Ираналъул ракьалги гӀатӀид гьарун Гьахаманилазул империялъул ирс букӀахъинабизе ният гьабуна. Жиндир гӀатӀилъиялъул ва къуваталъул завалалде Сасанилазул империялъ гъорлӀе рачунаан тӀабанго гьанжесел Иран ва ГӀиракъ, ва тӀибитӀараб букӀана бакъбаккул Ракьдагьоркьобралъадлъиялдаса (Анатолияги Мисриги гъорлӀе бачун) Пакистаналде щвезегӀан, жанубияб ГӀарабистаналъул бутӀаялдаса Кавказалде ва Гьоркьохъеб Азиялде щвезегӀан.

империя
Сасанилазул империя
пагьл. 𐭠𐭩𐭥𐭠𐭭𐭱𐭲𐭥𐭩
Ērānšahr
Деравш Кавиани Сенмурв
Деравш Кавиани Сенмурв
Сасанилазул империя Хосрова II Парвизил хӀакимлъиялъул заманалда (620) *   VII гӀасруялъул байбихьуде *   Бищун кӀудияб экспансия Ираналъулгин византиялъулаб рагъул заманалда (602—628)
Сасанилазул империя Хосрова II Парвизил хӀакимлъиялъул заманалда (620)
 
 
 
 
 
 
 
 

Тахшагьар Истагьр (224–226)
Ктесифон (226–637)
МацӀ(ал) гьоркьохъеб парс (расмияб)
арамеязул (лингва франка)
парф мацӀ
койне
Дин
зороастризм (расмияб)
маздакизм
манихеизм
кӀрестианлъи
буддизм
митраизм
ГӀатӀилъи 3 500 000 км²[1]
Халкъ 55 млн чи (625 с.) (Дунялалъул халкъалъул 18%)
ХӀакимлъиялъул форма феодалияб монархия
Наслу Сасаниды
Шагьиншагь
 • 224–239 Ардашир I (тӀоцевесев)
 • 632–651 Йездигерд III (ахирисев)
Тарих
 • 28 април 224 Хормозганалъул рагъ
 • 230–628 Румгин перс рагъал
 • 526–532 Ираналъулгин византиялъулаб рагъ (526—532)
 • 602—628 Ираналъулгин византиялъулаб рагъ (602—628)
 • 628–632 Сасанилазул ватӀанчилъияб рагъ (628–632)
 • 633–654 ГӀарабаз Парс бахъи
Ирс

← Парфиязул пачалихъ ← Иберия (парччахӀлъи) ← Кушан пачалъи

← КӀудияб Арменистан

Рашидаб халифат → Дабуилал → Баванди →

Каренванилазул наслу →
 Медиафайлал Викигъамасалда

ЦӀар хисизабизе

Тарих хисизабизе

ХӀукумат хисизабизе

Мадугьалихъал пачалихъалгун хурхенал хисизабизе

ЖамгӀият хисизабизе

Маданият хисизабизе

Экономика хисизабизе

Дин хисизабизе

МацӀ хисизабизе

Ирс ва кӀвар хисизабизе

Хронология хисизабизе

Ралагье гьединго хисизабизе

Баянал хисизабизе

  1. Цитатинабиялъул гъалатӀ:Мекъаб тег <ref>; мурад баян гьабун хъвалеб native-name -лъе текст бихьизабун гьечІо

ХӀужжаби хисизабизе

  1. Turchin, Peter; Adams, Jonathan M.; Hall, Thomas D (December 2006). "East-West Orientation of Historical Empires". Journal of World-Systems Research. 12 (2): 223. ISSN 1076-156X. Халагьи 11 September 2016. {{cite journal}}: Check date values in: |accessdate= and |date= (квеки)
  2. Fattah, Hala Mundhir (2009). A Brief History of Iraq. Infobase Publishing. гь. 49. ISBN 978-0-8160-5767-2. Historians have also referred to the Sassanian Empire as the Neo-Persian Empire.
  3. (Wiesehofer 1996)
  4. "A Brief History". Culture of Iran. Архивация оригинал (21 November 2001). Халагьи 11 September 2009. {{cite web}}: Check date values in: |access-date= and |archive-date= (квеки)
  5. (Shapur Shahbazi 2005)
  6. Norman A. Stillman The Jews of Arab Lands pp 22 Jewish Publication Society, 1979 ISBN 0827611552
  7. International Congress of Byzantine Studies Proceedings of the 21st International Congress of Byzantine Studies, London, 21–26 August 2006, Volumes 1–3 pp 29. Ashgate Pub Co, 30 Sep. 2006 ISBN 075465740X

Библиография хисизабизе

ТӀадеги цӀалиялъе хисизабизе

  • Christensen, A (2 January 1939), "Sassanid Persia", Cook, S. A. (ред.), The Cambridge Ancient History, vol. XII: The Imperial Crisis and Recovery (A.D. 193–324), Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 0-521-04494-4 {{citation}}: Check date values in: |date= (квеки)
  • Michael H. Dodgeon, Samuel N. C. Lieu. The Roman Eastern frontier and the Persian Wars (AD 226-363). Part 1. Routledge. London, 1994 ISBN 0-415-10317-7
  • Howard-Johnston, J.D. (2006), East Rome, Sasanian Persia and the End of Antiquity: Historiographical and Historical Studies, Ashgate Publishing, Ltd., ISBN 0-860-78992-6
  • Labourt, J. Le Christianisme dans l'empire Perse, sous la Dynastie Sassanide (224-632). Paris: Librairie Victor Lecoffre, 1904.
  • Oranskij, I. M. (1977), Les langues Iraniennes (translated by Joyce Blau) (in французский), Paris: Klincksieck, ISBN 978-2-252-01991-7
  • Edward Thomas (1868), Early Sassanian inscriptions, seals and coins, London: Trübner, гь. 137, Халагьи 2011-07-05 (Original from the Bavarian State Library)
  • Edward Thomas (1868), Early Sassanian inscriptions, seals and coins, London: Trübner, гь. 137, Халагьи 2011-07-05 (Original from the New York Public Library)

КъватӀисел регӀелал хисизабизе