С, с — кириллицаялда гӀуцӀарал алипбаязул хӀарп.[1] БачӀин буго сигма хӀарпалдаса.

С
Сс
Н О П Р С Т У Ф Х
н о п р с т у ф х
Сипат-сурат
ЦӀар Сcyrillic letter es (v2).svg
сcyrillic small letter wide es.jpg
Юникод СU+421
сU+441
HTML-код С‎: С яги С
с‎: с яги с
UTF-16 С‎: 0x421
с‎: 0x441
URL-код С: %D0%A1
с: %D1%81
ХӀалтӀизаби
Хъвай-хъвагӀиялъул система Кирилликияб хъвай-хъвагӀи
Тайпа Алипбаяб
Баккараб мацӀ Басрияб килисаялъулаб славян мацӀ
Фонетикияб хӀалтӀизаби [Error using {{IPA symbol}}: "с" not found in list]
[Error using {{IPA symbol}}: "с" not found in list]
[Error using {{IPA symbol}}: "с" not found in list]
Алипбаялда позиция 1
Цифрабазулаб магӀна: 1
Тарих
ЦебетӀей
  • С (кириллица)
Период ~900 to present
Транслитерациял эквивалентал S (Латин хъвай-хъвагӀи)
Вариациял (Ралагье гъоркьегӀан)
Цогидаб
Хурхарал тархал 1
Гьаб макъалаялда руго Интернационалаб фонетикияб алфабеталъул (ИФА) ругел фонетикиял транскрипцияби. ИФАлъул гӀужразул байбихьул нухмалъал рихьизе ралагье Квеки:ИФА. [ ], / / яги ⟨ ⟩ малъазда гьоркьоб батІалъи лъазе, ралагье ИФА § Малъал ва транскрипциялъул рикьел.
Авар алфабет
С
ФонетикаError using {{IPA symbol}}: "с" not found in list
ЦӀарэс
Расмияб вариант
А Б В Г Гъ Гь ГӀ
Д Е Ё Ж З И Й
К Къ Кь КӀ Л Лъ ЛӀ
М Н О П Р С Т
ТӀ У Ф Х Хъ Хь ХӀ
Ц ЦӀ Ч ЧӀ Ш Щ Ъ
Ы Ь Э Ю Я
Полиграфал1
Гъв Гьв Дв Жв Зв Кв Кк
Ккв Къв Кьв КӀкӀ КӀкӀв Лълъ Лълъв
ЛӀв Св Сс Тв    ТӀв Хв Хх
Ххв Хъв Хьв Цц ЦӀв ЦӀцӀ Чв
Чч ЧӀв ЧӀчӀ ЧӀчӀв Щв
ЦӀиял 2
Ць (Цьв) Чь (Чьв)
^1 Алфабеталда гьечӀел, хъвай-хъвагӀиялда хӀалтӀизарулел.
^2 1952 соналъ тетраграфал хисизе рахъарал вариантал, рилӀинарун гьечӀел.

Тарих хисизабизе

Кириллияб С хӀарп лӀугьараб буго грек «sigma lunata» (Ϲ, ϲ) хӀарпалдаса.

Форма хисизабизе

ХӀалтӀизаби хисизабизе

ГӀемерисел мацӀазда, жидеца кириллица хӀалтӀизабулел, — авар, булгар, украин, белорусс, гIурус, русин, серб, македон ва черногор мацӀал гӀадал, — кириллияб С хӀарпалъ бихьизабула гьаракь /с/. Ингуш ва чачан мацӀазда бихьизабула гъоркьияб борхиялъул нахъисеб кьералъул лабиаллъичӀеб /с/ ва гьоркьохъеб борхиялъул гьоркьохъеб кьералул /с/. Тувин мацӀалда гьеб хӀарп хъван букӀине бегьула диграф гӀадинги.[2][3]

Авар мацӀалда хисизабизе

ГӀурус мацӀалда хисизабизе

Хурхарал хӀарпал ва цогидал релълъарал ишараби хисизабизе

Кодал хисизабизе

Ралагье гьединго хисизабизе

Баянкьелал хисизабизе

  1. Большая российская энциклопедия : [в 35 т.] / гл. ред. Ю. С. Осипов. — М. : Большая российская энциклопедия, 2004—2017.
  2. "Tuvan language, alphabet and pronunciation". omniglot.com. Халагьи 14 June 2016. {{cite web}}: Check date values in: |access-date= (квеки)
  3. Campbell, George L.; King, Gareth (24 July 2013). Compendium of the World's Languages. Routledge. ISBN 9781136258459. Халагьи 14 June 2016 – via Google Books. {{cite book}}: Check date values in: |access-date= and |date= (квеки)

Адабият хисизабизе

КъватӀисел регӀелал хисизабизе