ХӀамада́н[6], некӀо Экбатана (парс همدانHamadân (Audio file "H.ogg" not found); падар. Həmədan; пагьл. اَهمدان Ahmatan) — Ираналъул шагьар, ХӀамадан останалъул тахшагьар. 2019 соналъ гьабураб хъвай-хъвагӀаязда рекъон, шагьаралъул халкъалъул къадар бахула 230,775 хъизаналда ва 783,300 чиясда.[7][8]. Этникияб рахъалъ гӀемерисел гӀумру гьабулел ккола парсал, амма гьединго гьезда гьоркьо руго азарбижанал ва лурал[9].

Шагьар
ХӀамадан
парс همدان
Пачалихъ Иран
Остан ХӀамадан
Шагьрестан ХӀамадан
Координатал 34°48′13″ ш. гӀ. 48°30′09″ бб. х.HGЯO
Мэр Мажид Шакири (2021 с. нахъе)[1][2]
КьучІ лъуна 1100 сон н. эр. цебе
Цебе букІараб цІар Гьегматане, экбатана
Площад 6285,8 км²
майданалъул борхалъи 1741 м
Расмияб мацІ Парс мацӀалъул хӀамаданияб диалект[3][4]
Халкъалъул къадар Халип:ЦӀЦӀикӀкӀен 673,405 [5] чи (2016)
Миллатал Парсал, азарбижанал, лурал
Динал ШигӀияб мазгьабалъул ислам
Этнохороним гьамедани́ (ц.къ), гьамеданийа́н (гӀ. къ.)
СагІтил рачел UTC+3.30 (риидал +4:30), риидал [[UTCЖугьаялъулаб гъалатӀ: ракӀалда гьечӀеб ( оператор .Жугьаялъулаб гъалатӀ: ракӀалда гьечӀеб ( оператор .]]
Телефоналъул код +98 0811
Расмияб сайт hamedan.ir (парс.)
Картаби рихьизаризе/рахчизе
ХӀамадан (Иран)БахӀрейнКъатӀарГӀуманКувейтТурцияЭрминистанАзарбижанТуркменистанАфганистанПакистанГӀиракъСагІудиязул ГІарабияЦолъарал ГIараб ИмараталКаспий ралъадПарс заливОрмуз проливГӀуман заливЮжный ХорасанЙаздСистан ва БалучистанКерманХурмузганПарсБушерХурасан-РезавиШималияб ХурасанГулестанМазандаранСемнанТегьранАлбурзКъумЧехармехаль и БахтиарияКохгилуйе и БойерахмедХузестанИламЛурестанЦентральный останИсфагьанГиланАрдебильКъазвинХамаданКерманшагьКурдистанВосточный АзербайджанЗенджанЗападный Азербайджан
ХӀамадан (Иран)
ТӀанкӀ
ХӀамадан
ТӀанкӀ

ХӀамадан ккола Ираналъул ва тӀолго дунялалъул бищун некӀсиял шагьараздасан.

Шагьар сверун руго гӀурчӀинлъиялъ цӀурал мугӀрул, жибгоги буго 3574-метралъул борхалъи бугеб Альванд абураб мегӀералда гъоркь. Шагьар буго 1850 метралъ ралъадалъул даражаялдаса тӀаде.

НекӀсияб тарих букӀиналъ ва рихьизе бакӀал гӀемерлъиялъ шагьар туристазда гьоркьоб машгьураб буго.

Тарих хисизабизе

 
Ахаманишазул заманаялъул меседил ритон
 
Гьанжесеб ХӀамаданалъуллъул тӀамса[fr]

ТӀоцевесев ассирияв ханас гьабураб хъвай-хъвагӀиялда рекъон, шагьар базе байбихьи ва гьеб гӀуцӀи ккола буго 1100 соналда н. э. цебе. Дагьаб хаду шагьаралда гӀумру гьабизе рачӀана гутиял, ва гьездаса хадур мидиял, гьебги Мидиялъул царствоялъул тахшагьар бахъула Экбатана абун цӀаргун (н.-грек Ἐκβάτανα, Ἀγβάτανα). ахаманишазул заманаялъ Парс империялъул чанго тахшагьараздасан цояблъун букӀана.

Парфиялъул эпохаялда аслияб тахшагьарлъун лъугӀана Ктесифон, Экбатана хутӀана парфиялъул ханасул риидалаб резиденциялъун ва гьеб гьединго лъабго расмияб тахшагьараздасан цояблъун рикӀкӀунеб букӀана. Сасанидазул заманаялъ цин шагьаралда жеги рукӀана риидалилал кӀалгӀаби. 633 соналъ шагьар гӀарабаз бахъана.

825—898 соназ ХӀамаданалда хӀукумат гьабулеб букӀана исламияб Дулафидазул династия. Династиялъе кьучӀ лъурав — Абу Дулаф (825 — гӀ.-ш. 840) вукӀана гӀаббасидав халип ал-Мамуница (813—817) ХӀамаданалда тарав сардарлъун. Побывавший в начале XX века в городе Абрахам Джексон[en] отмечал наличие в городе армянского и еврейского кварталов[10].

Сельджуки в начале XII века переместили столицу из Исфахана в ХӀамадан (1118—1194).

В 1724 году ХӀамадан защищался против Осман, но город был взят. Большая часть населения была вырезана Османами, которые также разрушили значительную часть города[11].

Халкъ хисизабизе

1921 соналъ население ХӀамаданалъул состояло из азербайджанцев (племя карагёзлы), также персов и малого количества евреев и армян. Провинция ХӀамадан состояла из 4 бёлюков (административная единица) и 270 деревень. Дарджезин — 50 деревень, (состоял из азербайджанцев), Мехребан — 100 деревень (состоял из азербайджанцев), Сардаруд — 50-60 деревень (состоял из азербайджанцев), Дуруд ве-Тавабе — 60 деревень (состоял из азербайджанцев и персов)[12].

1997 соналъ этническом составе преобладали персы, также представлены азербайджанцы и луры[9].

Маданият хисизабизе

ХӀамаданалда гьаруна ва гьенибго гІумру гьабула рукІана гІемер машгьурал шагІирзаби, гІалимзаби ва диниял церехъаби:

  • Биценалда рекъон, ХӀамаданалда гІумру гьабулей йикІун йиго Библиялда рехсарай Есфирь.
  • ХӀамаданалда умер знаменитый врач и учёный Абу Али ибн Сина (в западной традиции известный как Авиценна).
  • ХӀамаданалда жил поэт Баба Тахер Орьян.
  • ХӀамаданалда гьавуна Бади ал-Зан аль-ХӀамадани, автор сочинения Макъамат.
  • Гьанив хІалтІула вукІана машгьурав гІалимчи Юханна ибн Юсуф.

ХӀамаданалда руго гІемер тарихиял памятникІал.

Рихизе бакал хисизабизе

 
Ибн Синал зиярат

ХӀамаданалдаса цӀар рагӀарал чагӀи хисизабизе

ХӀамаданалдаса цӀар рагӀарал чагӀи рикьизе бегьула 3 категориялда: ислам бачӀилалде рукӀарал, ислам бачӀун хадур рукӀарал ва гьанжесел гӀадамал.

Ислам бачӀилалде хисизабизе

Among the pre-Islamic celebrities in ХӀамадан, we can name Mandana, the mother of Cyrus the Great and the daughter of the last king of Media, Ishtovigo.

Исламалъул цӀар рагӀарал чагӀи хисизабизе

Famous people of ХӀамадан after Islam are great people such as:

  • Баба-ТӀагьир, Famous poets of the fourth century AH.
  • БадигӀул Заман ал-ХӀамадани, author of the oldest book in the art of maqam writing.
  • Abul Ali Hassan Attar, a great literature and famous syntax, vocabulary and hadith in the fourth century AH.
  • Ibn Salah ХӀамадани, physician and mathematician of the fifth and sixth centuries AH.
  • Khajeh Rashid al-Din Fazlullah, minister, scientist and expert physician of the sixth and seventh centuries AH.
  • Mir Seyyed Ali ХӀамадани Mystics and followers of Sirusluk of the seventh century AH.
  • Mirzadeh Eshghi is one of the shining stars of poetry and prose of the play during the Constitutional Revolution.
  • Bu Ali Sina, one of the rare scientists and geniuses of the time, was born in 370 AH in Khoramisin, Bukhara. He entered this city in 406 AH when ХӀамадан was the capital of the buyid, and after a while, Shams al-Dawla Dailami made him his minister. During his stay in ХӀамадан, Bu Ali Sina taught at the city's large school and had the opportunity to complete many of his writings.

Абу ГӀали ибн Синал зиярат буго ХӀамаданалда, гьесулго цӀаралда бугеб майданалда.

Contemporary people хисизабизе

Шагьарал-вацал хисизабизе

Гь. балагье хисизабизе

ХІужаби хисизабизе

  1. "امیررضا یوسفیان شهردار همدان" معارفه سرپرست شهرداري همدان. Municipality.hamadan.ir (in персидский). Hamedan Municipality. Архивация оригинал (December 7, 2013). {{cite web}}: Check date values in: |archive-date= (квеки); Invalid |url-status=хвараб (квеки); Unknown parameter |Ӏarchive-url= ignored (квеки)
  2. ""مجید شاکری" سرپرست شهرداری همدان شد" "مجید شاکری" سرپرست شهرداری همدان شد. Irna.ir/news/ (in персидский). Islamic Republic News Agency. Архивация оригинал (August 26, 2021). Халагьи 5 August 2021. {{cite web}}: Check date values in: |access-date= and |archive-date= (квеки)
  3. یادکرد / ذکایی، پرویز "مختصری پیرامون فرهنگ عامیانهٔ همدان و گویش آن" / نشریه "هنر و مردم" فروردین ۱۳۵۲ شماره ۱۲۶ / صفحه ۶۶
  4. سیمای میراث فرهنگی همدان. — Гь. ۳۷.
  5. "Statistical Center of Iran > Home". www.amar.org.ir.
  6. Multiple Authors (April 18, 2012). "HAMADĀN". Encyclopædia Iranica. Халагьи 18 April 2015. {{cite web}}: Check date values in: |access-date= and |date= (квеки)
  7. "The population of the counties in Hamadan (Hamadān) Province by census years". www.citypopulation.de.
  8. "کاهش جمعیت استان همدان در سرشماری 95". www.isna.ir.
  9. 9,0 9,1 Official statistics from 1997 (1375) — Hamadan provinces — Population and ethnicites — [1] accessed in March 12, 2006. Replaced with Archive link in Feb 22, 2010. According to the survey of 1997, the population of Hamadan province was 1,677,957[3]. Based on official statistics of 1997, the population of Hamadan county was 563444 peoples (with overwhelming majority living in Hamadan city). In Hamadan city, 80 % of the people identified their language as Persian, 12 % Azeri and 8 % Luri, Kurdish and Laki
  10. Abraham Valentine Williams Jackson / «Persia Past and Present: A Book of Travel and Research, with More Than Two Hundred Illustrations and a Map» / Macmillan Company, 1906 — p. 148(471)
  11. М. С. Иванов, «Очерк истории Ирана», с. 90
  12. «Revue du monde musulman», № 43

РегІелал хисизабизе

Цеве вукІарав:
-
Мидия империялъул тахшагьар
"Экбатана"

678–549 BCE
Хадув вачІарав:
-
Цеве вукІарав:
-
Ахаманишазул империялъул тахшагьар
"Экбатана"
Served as Summer Capital

550–330 BCE
Хадув вачІарав:
-
Цеве вукІарав:
Исфагьан
Салжукъ империялъул тахшагьар
(Western тахшагьар)

1118–1194
Хадув вачІарав:
-
Цеве вукІарав:
Исфагьан
Парсалъул тахшагьар
1118–1194
Хадув вачІарав:
Gurganj

Ошибка Lua в Модуль:External_links на строке 61: assign to undeclared variable 'link'.