Абу Нувас[1] (гӀар. أبو نواس‎‎), ялъуни Абу Нувас аль-ХӀасан ибн Гьаниъ аль-ХӀаками (гӀар. أبو نواس الحسن بن هانئ الحكمي‎‎, вариант: Аль-ХӀасан ибн Гьаниъ ГӀабд аль-Аваль ас-СабахӀ; Абу ГӀали (الحسن بن هانئ بن عبد الأول بن الصباح ،ِابو علي), Абу Нувас ас-Салами хӀисабалдаги лъалев (أبو نواس السلمي)[2]; гӀ.-ш.756, Агьваз, ГӀаббасияб халифатгӀ.-ш. 814, Багъдад, ГӀаббасияб халифат) — классикияв гӀараб шагӀир. Гьавуна Агьваз шагьаралда (жакъасеб Ираналъул, гьесул эмен вукӀана гӀарабав, эбел — парсай. Абу Нувас вахъана гӀараб поэзиялъул гьанжесел киналниги жанразул устарлъун[3]. Гьединго гьев лъугьана фольклорияб гӀадаталдеги, чанго нухалъ рехсон вуго Цо ва азарго сордоялда. Хвана гьев ункъабилеб фитнаялъул заманалда, гьижрияб 199 яги 200 соналъ (814–816 нилъер заманалъул)[4].

Абу Нувас
أبو نواس
Абу Нувасил сурат, 1916 соналъ Халил Джибраница бахъараб
Гьавидал букӀараб цӀар Абу Нувас аль-ХӀасан ибн Гьаниъ аль-ХӀаками
Гьави Агьваз, ГӀаббасияб халифат
Хвей Багъдад, ГӀаббасияб халифат
Вукъараб бакӀ Шунизи хабзал, Багъдад
ВатӀанчилъи Халип:Флаг / ГӀаббасияб халифат
Миллат ГӀарабав
Эмен Гьаниъ аль-ХӀаками
Эбел Джуллабан
Адабияб гьунар
Пишаялъул тайпа ШагӀир
Адабияб мазгьаб сухӀматалъул кучӀдул, панегирики, рокьул лирика, сатираби, элегиял, чанахъанлъиялъулал шигӀраби (тардият)
Асаразул мацӀ ГӀараб
Логотип Викитеки Асарал Викитекаялда
 Медиафайлал Викигъамасалда
Викицитатаялъул логотип Цитатаби Викицитатаялда

Биография хисизабизе

Цересел санал ва гьунар байбихьи хисизабизе

Туснахъалъув тӀами ва хвел хисизабизе

Гьунар хисизабизе

Ирс ва ракӀалде щвей хисизабизе

Цензура хисизабизе

Таржамаби ва адабиятлъай хисизабизе

Баянал хисизабизе

ХӀужжаби хисизабизе

  1. Garzanti
  2. Ibn-Hallikān 1961, p. 546, II.
  3. Esat Ayyıldız. "Ebû Nuvâs’ın Şarap (Hamriyyât) Şiirleri". Bozok Üniversitesi İlahiyat Fakültesi Dergisi 18 / 18 (2020): 147-173.
  4. Ibn al-Nadīm 1970, pp. 352–3.

Иццал хисизабизе

  • Arbuthnot, F.F. (1890). Arabic Authors: A Manual of Arabian History and Literature. W. Heinemann. ISBN 978-1-4655-1080-8. LCCN 43050203.
  • Flügel, Gustav (1862). Die grammatischen Schulen der Araber [The Grammatical Schools of the Arabs] (in German). Leipzig: Brockhaus. OCLC 1042925515.{{cite book}}: CS1 maint: unrecognized language (link)
  • Gado (1998). Abunuwasi. Sasa Sema Publications. ISBN 9966-9609-0-2. OCLC 475143542.
  • Ibn-Hallikān, Aḥmad Ibn-Muḥammad (1961). Wafayat al-a'yan wa anbã' abna' al-zamãn [The Obituaries of Eminent Men] (in Arabic). Pakistan Historical Society. OCLC 633767474.{{cite book}}: CS1 maint: unrecognized language (link)
  • Ibn al-Nadīm, Muḥammad ibn Isḥāq (1970). Dodge, Bayard (ред.). The Fihrist of al-Nadīm : a tenth-century survey of Muslim culture. Columbia University Press. ISBN 0-231-02925-X. OCLC 298105272.{{cite book}}: CS1 maint: ref duplicates default (link)
  • Killeen, Andrew (2009). The Father of Locks. Dedalus. ISBN 978-1-903517-76-5.
  • Mahoney, T.J. (2013). Mercury. Mercury. Springer New York. ISBN 978-1-4614-7951-2. Халагьи June 17, 2020. {{cite book}}: Check date values in: |access-date= (квеки)
  • Pilcher, Tim (2005). The Essential Guide to World Comics. Collins & Brown. ISBN 1-84340-300-5. OCLC 61302672.
  • Ṣāliḥ, al-Ṭayyib (1991). Season of Migration to the North. Translated by Denys Johnson-Davies. Heinemann. ISBN 978-0-435-90974-1.
  • Straley, Dona S. (2004). The undergraduate's companion to Arab writers and their web sites. Libraries Unlimited. гь. 30. ISBN 978-1-59158-118-5.
  • Esat Ayyıldız. "Ebû Nuvâs’ın Şarap (Hamriyyât) Şiirleri". Bozok Üniversitesi İlahiyat Fakültesi Dergisi 18 / 18 (2020): 147-173.

ТӀадеги цӀалиялъе хисизабизе

Ингилисалда:

КъватӀисел регӀелал хисизабизе

Халип:Wikisource1911Enc Халип:Wikiquote

Халип:ГӀараб адабият Халип:Цо ва азарго сордо