БакътӀерхьул Азарбижан

БакътІерхьул Азарбижан» гьумералдаса гьанибе буссинабуна)

Ба́кътІерхьул Аза́рбижан (парс آذربایجان غربیÂzarbâyjân-e Qarbi, падар. غربی آذربایجان, Qərbi Azərbaycan) — остан на западе Ирана. Одна из провинций Иранияб Азарбижаналъул провинциялдаса цояб. ГІуцІана 1950 соналъ Азарбижан остан бакътІерхьул ва бакъбаккулалда кІийидаги бикьун[1]. Аслиял миллатал — падарал[2][3][4][5][6] ва курдал. Урмия хІоралъул гІеблъиги малъун останалъул ракьалъ ккола 37 437 км²[7]. 2006 соналда останалъул халкъалъул къадар бахана 2 873 459 чиясда[8]. Административияб марказ — Урмия шагьар. Останалъул чІахІиял шагьараздасан гьединго ккола Хой, Мегьабад.

БакътІерхьул Азарбижан
blank300.png|300px]]
БахӀрейнКъатӀарГӀуманКувейтТурцияЭрминистанАзарбижанТуркменистанАфганистанПакистанГӀиракъСагІудиязул ГІарабияЦолъарал ГIараб ИмараталКаспий ралъадПарс заливОрмуз проливГӀуман заливЮжный ХорасанЙаздСистан ва БалучистанКерманХурмузганПарсБушерХурасан-РезавиШималияб ХурасанГулестанМазандаранСемнанТегьранАлбурзКъумЧехармехаль и БахтиарияКохгилуйе и БойерахмедХузестанИламЛурестанЦентральный останИсфагьанГиланАрдебильКъазвинХамаданКерманшагьКурдистанВосточный АзербайджанЗенджанЗападный Азербайджан
[[file:blank300.png
Пачалихъ
Адм. марказ Урмия
Тарих ва география
ГӀатӀилъи 37 437 км²
СагӀтазул зона UTC+3:30
КӀудиял шагьарал Урмия, Хой, Мегьабад
Халкъ
Къадар 2 873 459 чи  (2006 сон)
Гъунки 76,75 чи/км²
Расмиял мацӀал парс
азарбижан
курд
Цифрабазул идентификаторал
Телефоналъул код 0441
БакътІерхьул Азарбижан картаялда
 Медиафайлал Викигъамасалда
БакътІерхьул Азарбижаналъул административияб бикьи
БакътІерхьул Азарбижаналъул миллатазул состав

Административияб бикьи хисизабизе

БакътІерхьул Азарбижан бикьун буго 14 шагьрестаналда:

  1. Бокан
  2. Мегьабад
  3. Маку
  4. Миандоаб
  5. Накаде
  6. Ошнавийе
  7. Пираншагьр
  8. Сельмас
  9. Сердешт
  10. Текаб
  11. Урмия
  12. Хой
  13. Чалдоран
  14. Шагьиндеж

Интересал фактал хисизабизе

  • Останалда гьайуна Сона Бабаи, АЦШялъул гражданство щвараздаса бищун херай гІадан.

ХІужаби хисизабизе

  1. Iran Provinces
  2. «Geography: Turkic-speaking Groups» Iran: A Country Study, Federal Research Division, Library of Congress, (2008)
  3. Minahan, James (2002) Encyclopedia of the Stateless Nations: S-Z (Volume 4 of Encyclopedia of the Stateless Nations: Ethnic and National Groups Around the World) Greenwood Publishing Group, Westport, Connecticut, page 1765, ISBN 978-0-313-32384-3
  4. Price, Glanville (editor) (2000) Encyclopedia of the languages of Europe Wiley-Blackwell, Oxford, England, page 21, ISBN 978-0-631-22039-8
  5. Shaffer, Brenda (2002) Borders and brethren: Iran and the challenge of Azarbaijani identity, MIT Press, Cambridge, Massachusetts, page 1, ISBN 978-0-262-69277-9
  6. Azerbaijanis (author Brenda Shaffer), page 206. // Encyclopaedia of Modern Asia. Volume 1: Abacus to China. Editors: David Levinson and Karen Christensen. New York: Charles Scribner’s Sons, 2002, LXVII+ 529 pages. ISBN 9780684312422
    Оригиналияб текст (инг.)
    Iran’s three northwesternmost provinces are inhabited predominantly by Azerbaijanis: East Azerbaijan, West Azerbaijan, and Ardabil. Tehran, the capital city, has a large Azerbaijani population as well, estimated at close to 50 percent of the city’s residents.
  7. Provinces of Iran
  8. "アーカイブされたコピー". Архивация оригинал (2008-08-07). Халагьи 2008-06-30. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)

РегІелал хисизабизе