Ираналъул тарих
Ираналъул тарих (парс تاریخ ایران) — ккола дунялалдаго бищун бечедаздасан. ГӀемерал гӀасрабаз гьелъ тӀолго ГӀагардаб Машрикъалда кӀудияб роль хӀана.
Ираналъул тарих бикьула кӀиго кӀудияб периодалда: исламалда цебесеб ва исламияб. Ираналъул жамгӀияталъул исламизациялъул хӀасилалда иранияб маданияб, жамгӀиятияб ва сиясияб структураби цӀакъ хисана. Амма ислам босун хадусаги цересел рухӀаниял гӀадатал тӀубанго тӀагӀичӀо ва цӀияб бижулеб исламалъул аслуялда гӀуцӀулеб маданияталда тӀад гӀураб асар гьабуна.
Тарихцебесеб период хисизабизе
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
НекӀсихъваялъул период хисизабизе
НекӀсихъваялъул периодалъ Ираналъулъул ракьалда бищун къуватаб пачалихълъун букӀана Элам. Гьеб чанги багъана аскор рукӀарал пачалихъалгун, гьездаго гьоркьо шумеразда дандеги.
Парсал ва исламалдацебесеб период хисизабизе
Жеги мухӀканго чӀезабун гьечӀо ираниял къавмал Цебесеб Азиялдаса Ираналда рачӀарал заман. ГӀага-шагарго гьеб букӀизе ккола 2000—1500 соналъ н. э. цебе.
Мидия хисизабизе
ТӀоцебесеб иранияб пачалихъ гӀуцӀана VII гӀасруялъ н. э. цебе мидиязул къавмаца.
Ахаманишал хисизабизе
Персиялъул хӀукуматалъул гӀуцӀи хисизабизе
Персиялъул маданият хисизабизе
Александр Македонский хисизабизе
Селевкидал хисизабизе
Парфия хисизабизе
Сасаниял хисизабизе
226 соналъ Артабан рагъулъ чӀвана, ва «шагьиншагьасул» сарир Сасаниязухъ ккана.
ГӀараб гьужум хисизабизе
Сасаниязул иш лъугӀи хисизабизе
Адабият хисизабизе
- Justi, «Geschichte der orientalischen Vö lker im Altertum» (Б., 1884, в Онкенской серии);
- Spiegel, «Eranische-Altertumskunde» (Лейпциг, 1871—78);
- G. Rawlinson, «The sixth great oriental Monarchy» (Л., 1873);
- Nöldeke, «Geschichte der Perser und Araber zur Zeit der Sasaniden. Aus der arabischen Chronik des Tabari übersetzt» (Лейден, 1879);
- его же, «Aufs ä tze zur persischen Geschichte» (Лейпциг, 1887).
Умавиял хисизабизе
Персиялъул тахшагьар — Истахр бахъун хадуб, 650) — тӀолго Персия ккана гӀарабазул кверщалихъ, ва гьенир гӀарабазул наибзабаца хӀукму гьабизе байбихьана.
ГӀаббасиял хисизабизе
Тагьириял хисизабизе
Сафариял хисизабизе
ГӀалавиял (ГӀалидал) хисизабизе
Саманиял хисизабизе
Саджидал, Салариял, Раввадиял, Гилитал, Джустаниял, Зияриял ва Буидал хисизабизе
Тюркал хисизабизе
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
Гъазнавиял хисизабизе
МахӀмуд Гъазнави ва Саманиял къей хисизабизе
Буидалгун тунка-гӀуси хисизабизе
МахӀмуд Газневиядаса хадуб хисизабизе
Салжукъал хисизабизе
Гъазнавил ва Буидазда данде рагъ хисизабизе
СултӀанат хисизабизе
Тюрказул цоцалалгун тункаби хисизабизе
Санджар ва хорезмшагьал хисизабизе
Гуридал хисизабизе
Хорезмшагьазул церетӀей хисизабизе
Мангъулазул период хисизабизе
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
Хорезмшагьал къей ва мангъулазул гьужумал хисизабизе
Хулагулал хисизабизе
Тимуриял хисизабизе
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
Туркоманал Къара-Къоюнлу ва Ахъ-Къоюнлу хисизабизе
Парс монархия хисизабизе
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
Сафавиял хисизабизе
ИсмагӀил I хисизабизе
Тагьмасп I хисизабизе
Тагьмаспидаса хадуб хисизабизе
ГӀаббас I КӀудияв хисизабизе
ГӀаббасидаса хадуб хисизабизе
Афгъаназул гьужум ва Хотакал хисизабизе
Надир-шагь ва Афшариял хисизабизе
Цоцазда гьоркьоб тунка-гӀуси хисизабизе
Зендал хисизабизе
Къажарияб Иран хисизабизе
Агъа МухӀамад хан Къажар хисизабизе
ФатхӀ ГӀали-шагь хисизабизе
МухӀамад-шагь хисизабизе
Насрудин-шагь хисизабизе
Музафаредин-шагь хисизабизе
Ахирисел Къажарал хисизабизе
Пагьлави хисизабизе
Исламияб республика хисизабизе
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
Гь. балагье хисизабизе
ХІужаби хисизабизе
Адабият хисизабизе
- перенаправление Шаблон:ВТ-БЕЭКъ+
- История Иранского государства ва культуры. К 2500-летию Ирана. — М.: Наука, Главная редакция восточной литературы, 1971. — 350 с.
- Фрай Р. Н. Наследие Ирана. — 2-е изд. — М.: Издат. фирма «Восточная литература», 2002. — 464 с.: ил. — (Культура народов Востока). — ISBN 5-02-018306-7.
- Feuvrier, «Trois ans à la cour de Perses» (П., 1899);
- Kanishu, «About Persia and its people» (Рок-Эйланд, 1899);
- Lorini, «La P. economica contemporanea» (Рим, 1899);
- Ed. Meyer, «Gesch. d. Altertums. Bd. V. Das Perserreich und die Griechen» (Штутг., 1901);
- Ломницкий, " П. ва Парсал " (СПб., 1902);
- W. Schultz, «Zustände im heutigen Persien» (Лпц., 1903).
- Мюллер, «История ислама» (т. III, СПб., 1896)
- Malcolm, «History of P.» (Л., 1815; 2 изд., 1829; часть в русском пер. «Сын Отечества», 1853, ч. 171, № 23—25 — об Аге-Мохаммеде);
- Маркгам, «А general sketch of the hist. of Р.» (Л., 1874), «Eastern P.» (2 т., Л., 1876);
- Герфорд Джонс Бридж, «The dynasty of the Kajars» (Л., 1838);
- Пиггот, «Р. ancient and modern» (Л., 187 4);
- Венюков, «Россия ва Англия в П.» («Русский вестник», 1877, № 10);
- «Дневник шаха Насреддина во время путеш. через Закавказье» («Кавказ», 1876, № 59—62); И.
- Сугорский, «Сношения с П. при Годунове» («Русский вестник», 1890, № 10).
- Иванов М. С. Новейшая Ираналъул тарих. — М., 1965
- Иванов М. С. Очерки истории Ирана. — М., 1952
- Иран. Очерки новейшей истории. — М., 1976
- Ираналъул тарих. — М., 1977
- Очерки новой истории Ирана XIX — начало XX вв. / отв. ред. Кулагина Л. И. — М., 1978
- Алиев С. М. Ираналъул тарих. XX век. М., 2004.
- Барбье-де-Мейнар, «Dictionnaire g éographique, hist. et littéraire de la P.» (П., 1861);
- Блау, «Commerzielle Zust ä nde P.» (Б., 1858);
- Ватсон, «A hist. of P. from the beginning of the XIX century» (Л., 1866);
- Шарден, «Voyage en Perse» (1677; новое изд. с примеч. Лангле, П., 1811);
- Вагнер, «Reise nach Р.» (Лейпциг, 1852); Бругш, «Reise d. preuss. Gesandschaft nach P.» (Л., 1862);
- Петерманн, «Reisen in den Orient» (Лейпциг, 1861);
- Полак, «Persien» (Лейпциг, 1865; часть в русском переводе в «Всем. пут.», 186 8, т. III);
- Ханыков, «Ethnographie de la P.» (П., 1866);
- Вамбери, «Meine Wanderungen und Erlebnisse in P.» (Пешт, 1867);
- Арнольд, «Through P. by caravan» (Л., 1876);
- Вамбери, «Der Islam im neunzehnten Jahrhundert» (Лейпциг, 1875);
- Sabahi Houshang. British policy in Persia. 1918—1925. — L., 1990. — 279 с.
РегӀелал хисизабизе
Ираналъул тарих Викигъамасалда |
- Бартольд В. В.. Работы по исторической географии на сайте «Руниверс»
- Ираналъул тарих на иран.ру /вебархив/
- Шваниц В. Г. Сталин, Рузвельт ва Черчилль в Иране (Stalin, Roosevelt und Churchill in Iran, Webversion 4-2010 (нем.))
- Иран ва «КӀудияв сатана»: секретная сделка Вашингтона с Хомейни // Парс служба Би-би-си, 5 июня 2016
Ошибка Lua в Модуль:External_links на строке 61: assign to undeclared variable 'link'.