Ираналъул тарих (парс تاریخ ایران‎) — ккола дунялалдаго бищун бечедаздасан. ГӀемерал гӀасрабаз гьелъ тӀолго ГӀагардаб Машрикъалда кӀудияб роль хӀана.

Ираналъул тарих бикьула кӀиго кӀудияб периодалда: исламалда цебесеб ва исламияб. Ираналъул жамгӀияталъул исламизациялъул хӀасилалда иранияб маданияб, жамгӀиятияб ва сиясияб структураби цӀакъ хисана. Амма ислам босун хадусаги цересел рухӀаниял гӀадатал тӀубанго тӀагӀичӀо ва цӀияб бижулеб исламалъул аслуялда гӀуцӀулеб маданияталда тӀад гӀураб асар гьабуна.

Тарихцебесеб период хисизабизе

НекӀсихъваялъул период хисизабизе

 
НекӀсияб Иран. ТӀоцебесеб пачалихъияб гӀуцӀи — Элам (багӀаралъ бихьизабун буго) ва мадугьалал миллатал — парсал, парфиял, мидиял, касситал, ва гьединго пачалихъал — Вавилония ва Ассирия

НекӀсихъваялъул периодалъ Ираналъулъул ракьалда бищун къуватаб пачалихълъун букӀана Элам. Гьеб чанги багъана аскор рукӀарал пачалихъалгун, гьездаго гьоркьо шумеразда дандеги.

Парсал ва исламалдацебесеб период хисизабизе

Жеги мухӀканго чӀезабун гьечӀо ираниял къавмал Цебесеб Азиялдаса Ираналда рачӀарал заман. ГӀага-шагарго гьеб букӀизе ккола 2000—1500 соналъ н. э. цебе.

Мидия хисизабизе

ТӀоцебесеб иранияб пачалихъ гӀуцӀана VII гӀасруялъ н. э. цебе мидиязул къавмаца.

Ахаманишал хисизабизе

 
Ахаманишазул пачалихъ

Персиялъул хӀукуматалъул гӀуцӀи хисизабизе

Персиялъул маданият хисизабизе

Халип:Also

Александр Македонский хисизабизе

Селевкидал хисизабизе

 
Селевкидазул пачалихъ

Парфия хисизабизе

 
Парфиязул ханлъи

Сасаниял хисизабизе

 
Сасаниязул пачалихъ

226 соналъ Артабан рагъулъ чӀвана, ва «шагьиншагьасул» сарир Сасаниязухъ ккана.

ГӀараб гьужум хисизабизе

 
РитӀухъаб халифат

Сасаниязул иш лъугӀи хисизабизе

Адабият хисизабизе

  • Justi, «Geschichte der orientalischen Vö lker im Altertum» (Б., 1884, в Онкенской серии);
  • Spiegel, «Eranische-Altertumskunde» (Лейпциг, 1871—78);
  • G. Rawlinson, «The sixth great oriental Monarchy» (Л., 1873);
  • Nöldeke, «Geschichte der Perser und Araber zur Zeit der Sasaniden. Aus der arabischen Chronik des Tabari übersetzt» (Лейден, 1879);
  • его же, «Aufs ä tze zur persischen Geschichte» (Лейпциг, 1887).

Умавиял хисизабизе

 
Умавиязул халифат

Персиялъул тахшагьар — Истахр бахъун хадуб, 650) — тӀолго Персия ккана гӀарабазул кверщалихъ, ва гьенир гӀарабазул наибзабаца хӀукму гьабизе байбихьана.

ГӀаббасиял хисизабизе

 
ГӀаббасиязул халифат

Тагьириял хисизабизе

 
Тахиридский Иран

Сафариял хисизабизе

 
Сафариязул пачалихъ

ГӀалавиял (ГӀалидал) хисизабизе

Саманиял хисизабизе

 
Саманиязул пачалихъ

Саджидал, Салариял, Раввадиял, Гилитал, Джустаниял, Зияриял ва Буидал хисизабизе

 
X гӀасруялъул кӀиабилеб бащалъиялда Ираналъул территориялда рукӀарал пачалихъал

Тюркал хисизабизе

Гъазнавиял хисизабизе

 
Гъазнавиязул пачалихъ

МахӀмуд Гъазнави ва Саманиял къей хисизабизе

Буидалгун тунка-гӀуси хисизабизе

МахӀмуд Газневиядаса хадуб хисизабизе

Салжукъал хисизабизе

Гъазнавил ва Буидазда данде рагъ хисизабизе

СултӀанат хисизабизе

 
Салжукъазул пачалихъ

Тюрказул цоцалалгун тункаби хисизабизе

Санджар ва хорезмшагьал хисизабизе

Гуридал хисизабизе

 
Гурид султанат

Хорезмшагьазул церетӀей хисизабизе

 
Хорезмшагьазул пачалихъ

Мангъулазул период хисизабизе

Хорезмшагьал къей ва мангъулазул гьужумал хисизабизе

Хулагулал хисизабизе

Тимуриял хисизабизе

Туркоманал Къара-Къоюнлу ва Ахъ-Къоюнлу хисизабизе

Парс монархия хисизабизе

Сафавиял хисизабизе

ИсмагӀил I хисизабизе

Тагьмасп I хисизабизе

Тагьмаспидаса хадуб хисизабизе

ГӀаббас I КӀудияв хисизабизе

ГӀаббасидаса хадуб хисизабизе

Афгъаназул гьужум ва Хотакал хисизабизе

Надир-шагь ва Афшариял хисизабизе

Цоцазда гьоркьоб тунка-гӀуси хисизабизе

Зендал хисизабизе

Къажарияб Иран хисизабизе

Агъа МухӀамад хан Къажар хисизабизе

ФатхӀ ГӀали-шагь хисизабизе

МухӀамад-шагь хисизабизе

Насрудин-шагь хисизабизе

Музафаредин-шагь хисизабизе

 
XX гӀасруялъул байбихьиялъул Персиялъул карта

Ахирисел Къажарал хисизабизе

Пагьлави хисизабизе

Халип:Банкнота

Исламияб республика хисизабизе

 
Исламияб Республика Иран

Гь. балагье хисизабизе

ХІужаби хисизабизе

Адабият хисизабизе

  1. перенаправление Шаблон:ВТ-БЕЭКъ+
  • История Иранского государства ва культуры. К 2500-летию Ирана. — М.: Наука, Главная редакция восточной литературы, 1971. — 350 с.
  • Фрай Р. Н. Наследие Ирана. — 2-е изд. — М.: Издат. фирма «Восточная литература», 2002. — 464 с.: ил. — (Культура народов Востока). — ISBN 5-02-018306-7.
  • Feuvrier, «Trois ans à la cour de Perses» (П., 1899);
  • Kanishu, «About Persia and its people» (Рок-Эйланд, 1899);
  • Lorini, «La P. economica contemporanea» (Рим, 1899);
  • Ed. Meyer, «Gesch. d. Altertums. Bd. V. Das Perserreich und die Griechen» (Штутг., 1901);
  • Ломницкий, " П. ва Парсал " (СПб., 1902);
  • W. Schultz, «Zustände im heutigen Persien» (Лпц., 1903).
  • Мюллер, «История ислама» (т. III, СПб., 1896)
  • Malcolm, «History of P.» (Л., 1815; 2 изд., 1829; часть в русском пер. «Сын Отечества», 1853, ч. 171, № 23—25 — об Аге-Мохаммеде);
  • Маркгам, «А general sketch of the hist. of Р.» (Л., 1874), «Eastern P.» (2 т., Л., 1876);
  • Герфорд Джонс Бридж, «The dynasty of the Kajars» (Л., 1838);
  • Пиггот, «Р. ancient and modern» (Л., 187 4);
  • Венюков, «Россия ва Англия в П.» («Русский вестник», 1877, № 10);
  • «Дневник шаха Насреддина во время путеш. через Закавказье» («Кавказ», 1876, № 59—62); И.
  • Сугорский, «Сношения с П. при Годунове» («Русский вестник», 1890, № 10).
  • Иванов М. С. Новейшая Ираналъул тарих. — М., 1965
  • Иванов М. С. Очерки истории Ирана. — М., 1952
  • Иран. Очерки новейшей истории. — М., 1976
  • Ираналъул тарих. — М., 1977
  • Очерки новой истории Ирана XIX — начало XX вв. / отв. ред. Кулагина Л. И. — М., 1978
  • Алиев С. М. Ираналъул тарих. XX век. М., 2004.
  • Барбье-де-Мейнар, «Dictionnaire g éographique, hist. et littéraire de la P.» (П., 1861);
  • Блау, «Commerzielle Zust ä nde P.» (Б., 1858);
  • Ватсон, «A hist. of P. from the beginning of the XIX century» (Л., 1866);
  • Шарден, «Voyage en Perse» (1677; новое изд. с примеч. Лангле, П., 1811);
  • Вагнер, «Reise nach Р.» (Лейпциг, 1852); Бругш, «Reise d. preuss. Gesandschaft nach P.» (Л., 1862);
  • Петерманн, «Reisen in den Orient» (Лейпциг, 1861);
  • Полак, «Persien» (Лейпциг, 1865; часть в русском переводе в «Всем. пут.», 186 8, т. III);
  • Ханыков, «Ethnographie de la P.» (П., 1866);
  • Вамбери, «Meine Wanderungen und Erlebnisse in P.» (Пешт, 1867);
  • Арнольд, «Through P. by caravan» (Л., 1876);
  • Вамбери, «Der Islam im neunzehnten Jahrhundert» (Лейпциг, 1875);
  • Sabahi Houshang. British policy in Persia. 1918—1925. — L., 1990. — 279 с.

РегӀелал хисизабизе

Ошибка Lua в Модуль:External_links на строке 61: assign to undeclared variable 'link'.