Халип:More footnotes

Латин
Роман, Румаб
Тайпа
Алипба (жубараб) ва бикамералияб
МацӀал

Оффициалияб хъвай-хъвагӀилъун рикӀкӀунел пачалихъал:

132 суверенияб пачалихъ

Цадахъ-официалияб хъвай-хъвагӀилъун буго:

Заман
гІ.-ш.700 н. щ.жакъаги
Хурхарал системаби
Эбелаб система
Ирсилаб система
Фрейзер алипба (Лису)
Осейдж хъвай-хъвагӀи
Латин алипба
(бутӀаккун) цо-цо фонетикиял алипбаял, ХФА гӀадал, жидерго гуреб хъвай-хъвагӀиялъ мацӀал хъвазе хӀалтӀизабулел
Дезеретил алипба
(бутӀаккун) Поллардил хъвай-хъвагӀи (Мяо)
(бутӀаккун) Каролин чӀинкӀиллъиялъул хъвай-хъвагӀи (Волеанияб)
(битӀахъе гуреб) Чероки силлабарий
(битӀахъе гуреб, бутӀуккун) Югтун хъвай-хъвагӀи
ГӀагараб система
Кириллияб хъвай-хвагӀи
Глаголица
Армен хъвай-хъвагӀи
Гуржи хъвай-хъвагӀи
Копт алипба
Рунаби
ISO 15924
Хъвалеб къагӀида КвегӀидаса квараниде
ISO 15924 Latn, 215
Юникод
Юникодалъул диапазон
Latin
Ралагье Латин ишараби Юникодалда

Латин хъвай-хъвагӀи, гьединго роман хъвай-хъвагӀи, ккола алфабетияб хъвай-хъвагӀиялъулаб система, жиндир аслуялда этрусказ хӀалтӀизабулеб букӀараб грек алипбаялъул Кумай грек версиялдаса лӀугьараб классикияб латин алипба бугеб. Руго чанго Латин хъвай-хъвагӀиялъул алипбаял, классикияб алипбаялдаса жал графемабаз, дандеккезабиялъ ва фонетикиял магӀнаяз ратӀа гаьрулел.

Латин хъвай-хъвагӀи буго Халкъаздагьоркьосеб фонетикияб алипбаялъул кьучӀлъун, 26 бищун тӀибитӀараб хӀарп абуни буго жиб аслияб латин алипбаялда бугеб (ISO basic Latin alphabet).

Латин хъвай-хъвагӀи буго бокьараб хъвай-хъвагӀиялъул системаялъул алипбаязул цӀикӀкӀанисезе аслулъун[1] ва ккола Ракьалда бищун гӀатӀидго хӀалтӀизабулеб хъвай-хъвагӀиялъул системалъун (гӀаммаб къагӀидаялъ гьеб хӀалтӀизабула дунялалъул халкъалъул 70-ялдаса цӀикӀкӀун проценталъ). Латин хъвай-хъвагӀи хӀалтӀизабула хъваялъул стандартияб къагӀидалъун гӀемерисел бакътӀерхьул ва централиял, ва цо-цо бакъбаккул европиял мацӀазда, гьединго дунялалъул цогидал икълимазда ругел гӀемерисел мацӀазе.

Жиндир заманалда латин хъвай-хъвагӀи букӀана хӀалтӀизабулеб авар мацӀалъеги.

ЦӀар хисизабизе

Тарих хисизабизе

Басрияб итал алипба хисизабизе

Басрияб итал алипба
ХӀарпал 𐌀 𐌁 𐌂 𐌃 𐌄 𐌅 𐌆 𐌇 𐌈 𐌉 𐌊 𐌋 𐌌 𐌍 𐌎 𐌏 𐌐 𐌑 𐌒 𐌓 𐌔 𐌕 𐌖 𐌗 𐌘 𐌙 𐌚
Транслитерация A B C D E V Z H Θ I K L M N Ξ O P Ś Q R S T Y X Φ Ψ F

Архаикияб латин алипба хисизабизе

Архаикияб латин алипба
Басрияб итал гӀадин 𐌀 𐌁 𐌂 𐌃 𐌄 𐌅 𐌆 𐌇 𐌉 𐌊 𐌋 𐌌 𐌍 𐌏 𐌐 𐌒 𐌓 𐌔 𐌕 𐌖 𐌗
Латин гӀадин A B C D E F Z H I K L M N O P Q R S T V X

ТӀибитӀлъи хисизабизе

Халкъаздагьоркьосел стандартал хисизабизе

БатӀи-батӀиял мацӀазда хӀалтӀизаби хисизабизе

ХӀарпал хисизабизе

Мултиграфал хисизабизе

Лигатураби хисизабизе

Диакритикал хисизабизе

Дандеккезаби хисизабизе

Капитализация хисизабизе

Романизация хисизабизе

Ралагье гьединго хисизабизе

Баянкьелал хисизабизе

  1. Alongside Chinese and Tamil

МугъчӀваял хисизабизе

Цитатаби хисизабизе

  1. Haarmann 2004, p. 96.

Иццал хисизабизе

  • Haarmann, Harald (2004). Geschichte der Schrift [History of Writing] (in немецкий) (2nd ред.). München: C. H. Beck. ISBN 978-3-406-47998-4.

ТӀадеги цӀалиялъе хисизабизе

  • Boyle, Leonard E. 1976. "Optimist and recensionist: 'Common errors' or 'common variations.'" In Latin script and letters A.D. 400–900: Festschrift presented to Ludwig Bieler on the occasion of his 70th birthday. Edited by John J. O'Meara and Bernd Naumann, 264–74. Leiden, The Netherlands: Brill.
  • Morison, Stanley. 1972. Politics and script: Aspects of authority and freedom in the development of Graeco-Latin script from the sixth century B.C. to the twentieth century A.D. Oxford: Clarendon.

КъватӀисел регӀелал хисизабизе

Халип:Library resources box

Халип:Latin script Халип:List of writing systems