Латин хъвай-хъвагӀи
Латин хъвай-хъвагӀи, гьединго роман хъвай-хъвагӀи, ккола алфабетияб хъвай-хъвагӀиялъулаб система, жиндир аслуялда этрусказ хӀалтӀизабулеб букӀараб грек алипбаялъул Кумай грек версиялдаса лӀугьараб классикияб латин алипба бугеб. Руго чанго Латин хъвай-хъвагӀиялъул алипбаял, классикияб алипбаялдаса жал графемабаз, дандеккезабиялъ ва фонетикиял магӀнаяз ратӀа гаьрулел.
Латин хъвай-хъвагӀи буго Халкъаздагьоркьосеб фонетикияб алипбаялъул кьучӀлъун, 26 бищун тӀибитӀараб хӀарп абуни буго жиб аслияб латин алипбаялда бугеб (ISO basic Latin alphabet).
Латин хъвай-хъвагӀи буго бокьараб хъвай-хъвагӀиялъул системаялъул алипбаязул цӀикӀкӀанисезе аслулъун[1] ва ккола Ракьалда бищун гӀатӀидго хӀалтӀизабулеб хъвай-хъвагӀиялъул системалъун (гӀаммаб къагӀидаялъ гьеб хӀалтӀизабула дунялалъул халкъалъул 70-ялдаса цӀикӀкӀун проценталъ). Латин хъвай-хъвагӀи хӀалтӀизабула хъваялъул стандартияб къагӀидалъун гӀемерисел бакътӀерхьул ва централиял, ва цо-цо бакъбаккул европиял мацӀазда, гьединго дунялалъул цогидал икълимазда ругел гӀемерисел мацӀазе.
Жиндир заманалда латин хъвай-хъвагӀи букӀана хӀалтӀизабулеб авар мацӀалъеги.
ЦӀарХисизабизе
ТарихХисизабизе
Басрияб итал алипбаХисизабизе
ХӀарпал | 𐌀 | 𐌁 | 𐌂 | 𐌃 | 𐌄 | 𐌅 | 𐌆 | 𐌇 | 𐌈 | 𐌉 | 𐌊 | 𐌋 | 𐌌 | 𐌍 | 𐌎 | 𐌏 | 𐌐 | 𐌑 | 𐌒 | 𐌓 | 𐌔 | 𐌕 | 𐌖 | 𐌗 | 𐌘 | 𐌙 | 𐌚 |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Транслитерация | A | B | C | D | E | V | Z | H | Θ | I | K | L | M | N | Ξ | O | P | Ś | Q | R | S | T | Y | X | Φ | Ψ | F |
Архаикияб латин алипбаХисизабизе
Басрияб итал гӀадин | 𐌀 | 𐌁 | 𐌂 | 𐌃 | 𐌄 | 𐌅 | 𐌆 | 𐌇 | 𐌉 | 𐌊 | 𐌋 | 𐌌 | 𐌍 | 𐌏 | 𐌐 | 𐌒 | 𐌓 | 𐌔 | 𐌕 | 𐌖 | 𐌗 |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Латин гӀадин | A | B | C | D | E | F | Z | H | I | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | V | X |
ТӀибитӀлъиХисизабизе
Халкъаздагьоркьосел стандарталХисизабизе
БатӀи-батӀиял мацӀазда хӀалтӀизабиХисизабизе
ХӀарпалХисизабизе
МултиграфалХисизабизе
ЛигатурабиХисизабизе
ДиакритикалХисизабизе
ДандеккезабиХисизабизе
КапитализацияХисизабизе
РоманизацияХисизабизе
Ралагье гьедингоХисизабизе
БаянкьелалХисизабизе
МугъчӀваялХисизабизе
ЦитатабиХисизабизе
- ↑ Haarmann 2004, p. 96.
ИццалХисизабизе
- Haarmann, Harald (2004). Geschichte der Schrift [History of Writing] (немецкий) (2nd б.). München: C. H. Beck. ISBN 978-3-406-47998-4.
ТӀадеги цӀалиялъеХисизабизе
- Boyle, Leonard E. 1976. "Optimist and recensionist: 'Common errors' or 'common variations.'" In Latin script and letters A.D. 400–900: Festschrift presented to Ludwig Bieler on the occasion of his 70th birthday. Edited by John J. O'Meara and Bernd Naumann, 264–74. Leiden, The Netherlands: Brill.
- Morison, Stanley. 1972. Politics and script: Aspects of authority and freedom in the development of Graeco-Latin script from the sixth century B.C. to the twentieth century A.D. Oxford: Clarendon.
КъватӀисел регӀелалХисизабизе
Викимедиялда буго Latin alphabet темаялда хурхараб медиа. |
- Unicode collation chart—Latin letters sorted by shape
- Diacritics ProjectХалип:SndAll you need to design a font with correct accents