Латин хъвай-хъвагӀи
Латин хъвай-хъвагӀи, гьединго роман хъвай-хъвагӀи, ккола алфабетияб хъвавул система, жиндир аслуялда этрусказ хӀалтӀизабулеб букӀараб грек алфабеталъул Кумай грек версиялдаса лӀугьараб классикияб латин алфабет бугеб. Руго чанго латин хъвавул алфабетал, классикиялдаса жал графемабаз, дандеккезабуца ва фонетикиял магӀнабаз ратӀарахъулел.
Латин Роман | |
---|---|
![]() | |
Хъвавул тип | |
Мех | гІ-ш. 700 НЩ – гьанже |
Буссин | КвегӀиса квараниде ![]() |
МацӀал | Ралагье Латин-хъвавул алфабетазул лист |
Хурхарал хъваял | |
Эбелал системаби | |
Лъималал системаби |
|
Бацал системаби | |
ISO 15924 | |
ISO 15924 | Latn (215), Latin |
Юникод | |
Юникод цӀар | Latin |
Ралагье Юникодалда латин симболал | |
Латин хъвай-хъвагӀи буго интернационалаб фонетикияб алфабеталъе кьучӀлъун, 26 бищун тӀибитӀараб хӀарп абуни буго жиб аслияб латин алфабеталда бугеб (ISO базияб латин алфпбет).
Латин хъвай-хъвагӀи буго бокьараб хъвай-хъвагӀидул системалъул алфабетазул цӀикӀкӀанисезе аслулъун[1] ва ккола Ракьалда бищун гӀатӀидго хӀалтӀизабулеб хъвавул системалъун (гӀаммаб куцалъ эб хӀалтӀизабула дунялалъул халкъалъул 70-ялдаса цӀикӀкӀун проценталъ). Латин хъвай-хъвагӀи хӀалтӀизабула хъвавул стандартияб куцлъун гӀемерисел бакътӀерхьул ва централиял, ва цо-цо бакъбаккул европиял мацӀазда, гьединго дунялалъул цогидал ругел ругел гӀемерисел мацӀазе.
Жиндир заманалда латин хъвай-хъвагӀи букӀана хӀалтӀизабулеб авар мацӀалъеги.
ЦӀар
хисизабизеИстория
хисизабизеБасрияб итал алфабет
хисизабизеХӀарпал | 𐌀 | 𐌁 | 𐌂 | 𐌃 | 𐌄 | 𐌅 | 𐌆 | 𐌇 | 𐌈 | 𐌉 | 𐌊 | 𐌋 | 𐌌 | 𐌍 | 𐌎 | 𐌏 | 𐌐 | 𐌑 | 𐌒 | 𐌓 | 𐌔 | 𐌕 | 𐌖 | 𐌗 | 𐌘 | 𐌙 | 𐌚 |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Транслитерация | A | B | C | D | E | V | Z | H | Θ | I | K | L | M | N | Ξ | O | P | Ś | Q | R | S | T | Y | X | Φ | Ψ | F |
Архаикияб латин алфабет
хисизабизеБасрияб итал гӀадин | 𐌀 | 𐌁 | 𐌂 | 𐌃 | 𐌄 | 𐌅 | 𐌆 | 𐌇 | 𐌉 | 𐌊 | 𐌋 | 𐌌 | 𐌍 | 𐌏 | 𐌐 | 𐌒 | 𐌓 | 𐌔 | 𐌕 | 𐌖 | 𐌗 |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Латин гӀадин | A | B | C | D | E | F | Z | H | I | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | V | X |
Ралагье гьединго
хисизабизеНотация
хисизабизеМугъчӀваял
хисизабизеЦитатаби
хисизабизе- ^ Haarmann 2004, гь. 96.
Иццал
хисизабизе- Haarmann, Harald (2004). Geschichte der Schrift [History of Writing] (мацӀ: немецкий) (2nd ред.). München: C. H. Beck. ISBN 978-3-406-47998-4.
ТӀадеги цӀализе
хисизабизе- Boyle, Leonard E. 1976. "Optimist and recensionist: 'Common errors' or 'common variations.'" In Latin script and letters A.D. 400–900: Festschrift presented to Ludwig Bieler on the occasion of his 70th birthday. Edited by John J. O'Meara and Bernd Naumann, 264–74. Leiden, The Netherlands: Brill.
- Morison, Stanley. 1972. Politics and script: Aspects of authority and freedom in the development of Graeco-Latin script from the sixth century B.C. to the twentieth century A.D. Oxford: Clarendon.
КъватӀисел регӀелал
хисизабизе- Unicode collation chart—Latin letters sorted by shape
- Diacritics Project – All you need to design a font with correct accents