ГӀиракъ
ГӀира́къ (гӀар. العراق), расмияб къӀагӀидаялъ — Республика ГІира́къ (гӀар. جمهورية العراق, сорани کۆماری عێراق, арам. ܩܘܼܛܢܵܐ ܐܝܼܪܲܩ) — Азиялъул бакътІерхуьда бугеб пачалихъ.
ГІиракъ ГІиракъияб Республика гӀар. جمهورية العراق Jumhūriyyatu l-ʔirāq | |||||
| |||||
ШигӀар: «Аллагь КІудияв (ااالله أكبر)» | |||||
Гимн: Дир ВатІан | |||||
![]() | |||||
Истикълал щвараб къо-моцӀ | 3 октябр 1932 сон ( КІудабритІаниялдаса) | ||||
Расмияб мацӀ | ГІараб мацІ | ||||
Миллатал | {{{Миллатал}}} | ||||
Тахшагьар | Багъдад | ||||
ЧӀахӀиял шагьарал | Багъдад, Мосул | ||||
ХӀукмуялъул низам | Парламенталъулаб жумгьурият | ||||
Президент Премьер-министр |
Фуад МагІсум ХІайдар Аль-ГІабади[1] | ||||
Ракь • Кинниги • % лъел бутІа |
57-билеб дунялалда 435 052 км² 1,1 | ||||
Халкъалъул къадар • Къимат (2014) • Гъунки |
↗ 36 004 552[2][3][4]чи (39-билеб) 82,7 чи/км² | ||||
ГІЖП (БББ) • ХӀасил (2008) • Халкъалъул цо чиясе |
93, 800 млрд $ (58-билеб) 4000 $ | ||||
ИПГӀИ (2013) | ↗ 0,590[5] (гьоркьохъеб) (131-билеб) | ||||
ГӀарац | ГІиракъалъул динар (IQD, код 368) | ||||
Интернет-домен | .iq | ||||
Телефоналъул код | +964 | ||||
СагӀтил рачел | GMT+3 | ||||
Хисизабизе ![]() |
Ракьалъул гӀеблъи — 435,052 кв. км. Гъиракъалъул ракь бикьун буго 19 мухIафазалде (губерниязде). Ракьалъул рахъалъ гьелъ ккола дунялалда 57-леб бакI.
ГӀадамазул къадар (2005 соналъул баянал) 28,1 миллион чи. ГIадамазул 96 процент ккола бусурбаби, 4 процент гӀечӀеб къадар буго насраниязул (ай христианазул), хутӀарал (ягьудиял ва гь.ц.) цо проценталъул къадаралдаса дагьал руго. Тахшагьар ккола Багъдад.
МацӀал: гІараб ва курд мацІал.
Этимология Хисизабизе
ГӀараб мацӀалда бугеб العِرَاق al-ʿIrāq абураб рагӀиялъул магӀна ккола «ралъудал рагІал»[6].
Тарих Хисизабизе
ГӀиракъалъул хӀукуматияб тарих рикӀкӀуна дунялалда бищунго некӀсияздасан, хъвай-хъвагӀаяздалъун гьелъул заман бахула 5 азарсонида. Гьелъул ракьалда, Хузестаналда, тӀоцебесеб Элам хӀукумат гӀуцӀана нелъер эраялдаса цебе III азарсонида.
НекӀсияб ГӀиракъ Хисизабизе
ГӀиракъалъул территориялда гӀадамал рагъарана гочизе цӀакъ некӀсияб заманаялъ.
Ахаманишал Хисизабизе
ГӀараб гьужум Хисизабизе
Турк ва мангъулазул гьужумал Хисизабизе
Ирангун-ГІиракъалъул рагъ Хисизабизе
ХӀукуматалъул гӀуцӀи Хисизабизе
Инсанасул хІукъукъал Хисизабизе
КъватІисаб сиясат Хисизабизе
Ракьазул бахӀсал Хисизабизе
География Хисизабизе
Гьава-бакъ Хисизабизе
Аслиял шагьарал Хисизабизе
ГӀиракъаллда буго 7 шагьар жедер халкъалъул къадар 1 миллионалдаса цӀцикӀун бугеб (Багъдад, Мосул, Наджаф, Киркук, Басра, Эрбиль, Сулеймания).
ГӀиракъалъул администрияб бикьи Хисизабизе
ГӀиракъ 19 провинциялде (мухӀафаза) бикьун буго.
№ | МухӀафаза | Администратияб марказ | Ракь, км² |
Халкъ, чи (2011)[7] |
Гъунки, чи/км² |
---|---|---|---|---|---|
1 | Багъдад | Багъдад | 734 | 7 055 200 | 9611,99 |
2 | СалахӀудин | Тикрит | 24 751 | 1 408 200 | 56,89 |
3 | Дияла | Баакуба | 19 076 | 1 443 200 | 75,66 |
4 | Васит | Эль-Кут | 17 153 | 1 210 600 | 70,58 |
5 | Майсан | Эль-Амара | 16 072 | 971 400 | 60,44 |
6 | Басра | Басра | 19 070 | 2 532 000 | 132,77 |
7 | Ди-Кар | Эн-Насирия | 12 900 | 1 836 200 | 142,34 |
8 | Мутанна | Эс-Самава | 51 740 | 719 100 | 13,90 |
9 | Къадисия | Эд-Дивания | 8 153 | 1 134 300 | 139,13 |
10 | Бабиль | Хилла | 6 468 | 1 820 700 | 281,49 |
11 | Карбала | Карбала | 5 034 | 1 066 600 | 211,88 |
12 | Наджаф | Ан-Наджаф | 28 824 | 1 285 500 | 44,60 |
13 | Анбар | Ар-Рамади | 138 501 | 1 561 400 | 11,27 |
14 | Найнава | Мосул | 37 323 | 3 270 400 | 87,62 |
15 | Дахук | Дахук | 6 553 | 1 128 700 | 172,24 |
16 | Арбиль | Арбиль | 14 471 | 1 612 700 | 111,44 |
17 | Киркук | Киркук | 10 282 | 1 395 600 | 135,73 |
18 | Сулеймания | Сулеймания | 17 023 | 1 878 800 | 110,37 |
19 | Халабджа | Халабджа | 3 060 | 337 000 | |
ТӀолго | 434 128 | 33 330 600 | 76,78 |
Халкъ Хисизабизе
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
ГӀарабал-шигӀиял ГӀарабал-сунниял Курдал-бусурбаби Ассириял Курдал-езидал ГӀиракъиял туркменал
Сон | млн. чи | |||
---|---|---|---|---|
1878 | 2.0 | |||
1947 | ↗ 4.8 | |||
1957 | ↗ 6.3 | |||
1977 | ↗ 12.0 | |||
1987 | ↗ 16.3 | |||
1997 | ↗ 22.0 | |||
2009 | ↗ 31.6 | |||
2015 | ↗ 37.0 | |||
Источники:[8][9][10] |
Дин Хисизабизе
ГӀемерисел гӀиракъиял руго бесурманал. Халкъалъул 65 % — ккола шигӀиял (хӀукуматияб дин). Иран, Азарбижан ва БахӀрейн пачалихъалгун, Иран ккола шӀигӀияб халкъалъул процент бащадасан цӀцӀикӀкӀараб бугеб пачалихъаздаса.
Экономика Хисизабизе
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
Энергетика Хисизабизе
Туризм Хисизабизе
Транспорт Хисизабизе
Маданият Хисизабизе
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
Рагъулал къуватал Хисизабизе
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
Гь. балагье Хисизабизе
МугъчӀваял Хисизабизе
- ↑ Ирак: партия аль-Малики не признает нового премьера | euronews, мир
- ↑ Embassies overseas of Republic of İraq: جريدة الصباح تنشر احصائية وزارة التخطيط لعدد نفوس سكان العراق لسنة
- ↑ Census.gov (2013). "Country Rank. Countries and Areas Ranked by Population: 2013". U.S. Department of Commerce. Архивация: оригинал 2013-05-09. Боси: 2013-05-09.
- ↑ "Iraq". International Monetary Fund. Архивация: оригинал 2011-08-22. Боси: 2009-04-27.
- ↑ "Human Development Report 2013" (PDF). United Nations Development Programme. 2013-03-14. Боси: 2013-03-14. Unknown parameter
|deadlink=
ignored (|url-status=
suggested) (кумек) - ↑ Поспелов 2002.
- ↑ "City Population — Statistics & Maps of the Major Cities, Agglomerations & Administrative Divisions for all Countries of the World". Архивация: оригинал 2017-08-22. Боси: 2013-01-24. Unknown parameter
|deadlink=
ignored (|url-status=
suggested) (кумек); no-break space character in|title=
at position 16 (кумек) - ↑ Charles Philip Issawi. The Fertile Crescent, 1800–1914: A Documentary Economic History (инг.). — Oxford University Press, 1988. — P. 17. — ISBN 978-0-19-504951-0.
- ↑ "Population Census". Central Organization for Statistics. Архивация: оригинал 2016-06-29. Боси: 2016-08-17. Unknown parameter
|deadlink=
ignored (|url-status=
suggested) (кумек) - ↑ "Population Of Iraq For The Years 1977 – 2011 (000)". Central Organization for Statistics. Архивация: оригинал 2016-06-29. Боси: 2016-08-17. Unknown parameter
|deadlink=
ignored (|url-status=
suggested) (кумек)
Адабият Хисизабизе
- Герасимов О. Г. Ирак / Оформление художника Н. В. Батаева. — М.: Мысль, 1984. — 112 с. — (У карты мира). — 60 000 экз.
- Халип:Книга:Густерин П.В.: Города Арабского Востока
- Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
- Tripp, Charles R. H. A History of Iraq (б-гь.)К:Википедия:Халипал мекъи хӀаӀлтӀизарурал гьумерал:ТӀехь (мекъи бихьизабураб мацӀалъул код). — Cambridge University Press, 2002. — ISBN 978-0-521-87823-4.
РегӀелал Хисизабизе
Портал «ГӀиракъ» | |
ГӀиракъ Викигъамасалда | |
ГӀиракъ Викидалилалда |
- ГӀиракъалъул профиль BBC News сайталда (инг.)
- ГӀиракъ линказул категориязда Open Directory Project (dmoz).
- ГӀиракъ: цивилизациялъул кини
- ГӀиракъалда ругел рагъулал объектазул карта
Халип:ГӀараб пачалихъазул лига Халип:Agadir Халип:ОИК Халип:Социалистиял пачалихъал