Нахгин дагъистаниял мацӀал
На́х-дагъи́станиял ма́цІал (гьединго бакъбаккулкавказалъулал) — Шималияб Кавказалда тӀибитӀараб мацІазул къокъа (Дагъистан, Чачан, ГӀалгӀай), ва дагьабго Азарбижаналда ва Гуржиялъ, гьединго батӀи-батӀиял пачалихъалда ругел диаспорабазда гьоркьоги. Гьел мацӀазда кӀалъалезул къадар батӀи-батӀиял рикӀкӀеназда рекъон 2,6 миллионалдаса 4,3 миллион чиясда бахула. Гьезул цо-цо мацӀазда чанго нус чи гуронани кӀалъаларо.
ЦІарХисизабизе
Гьаб макъала буго тIинчI, ва гьaб жеги хIадур гьечIо. Гьабе кумек Википедиялъе, битIизабе ва гьалде тIаде жо жубай. |
ТІибитІиХисизабизе
ГеографияХисизабизе
РикІкІенХисизабизе
СоциолингвистикаХисизабизе
МацІалгІемерлъиХисизабизе
Хъвай-хъвагІиХисизабизе
ТарихХисизабизе
Цогидал хъизаналгун ва мацІалгун бухьенХисизабизе
Лингвистикияб характеристикаХисизабизе
Фонология ва фонетикаХисизабизе
МорфологияХисизабизе
ЦІаралХисизабизе
СинтаксисХисизабизе
ЛексикаХисизабизе
КлассификацияХисизабизе
- нах гІаркьел
- аваро-андо-цез гІаркьел
- авар-гІанди мацІ
- авар мацІ
- гІанди къокъа
- гІанди мацІ
- гІахьвал мацІ
- каратин мацІ
- балъхъазул ва гъодоберисазул мацІи
- багвалин ва тІиндазул мацІал
- чамалин мацІ
- цез къокъа
- бакътІерхьул-цез мацІал
- бакхъбаккул-цез мацІал
- авар-гІанди мацІ
- даргин мацІал[1][2].
- шималияб къокъа
- шималдаргин мацІал ва диалектал (включая даргин адабиятияб мацІ)
- мегеб мацІ
- жунубияб къокъа
- жунубдаргин мацІал ва диалектал
- кубачин мацІ
- кайтаг мацІ
- чираг мацІ
- шималияб къокъа
- лак мацІ
- лезгин гІаркьел
- самур мацІал
- бакхъбаккул-лезгин къокъа
- бакътІерхьул-лезгин къокъа
- жунуб-лезгин къокъа
- самуриял гурел мацІал
- арчин мацІ
- удин ва агван † мацІал
- самур мацІал
Гь. балагьеХисизабизе
ХІужабиХисизабизе
- ↑ Коряков, Юрий. Даргин языки ва их классификация // Дурхъаси хазна. Сборник статей к 60-летию Р. О. Муталова / ред. Т. А. Майсак, Н. Р. Сумбатова, Я. Г. Тестелец. — М.: Буки Веди, 2021. — С. 139—154. — ISBN 978-5-6045633-5-9.
- ↑ Муталов Р. О. Классификация даргинских языков ва диалектов // Социолингвистика. — 2021. — № 3 (7). — С. 22. — doi:10.37892/2713-2951-3-7-8-25.
АдабиятХисизабизе
- Oleg Balanovsky, Khadizhat Dibirova, Anna Dybo, Oleg Mudrak, Svetlana Frolova. Parallel evolution of genes and languages in the Caucasus region (en) // Molecular Biology and Evolution. — 2011. — October (vol. 28, iss. 10). — P. 2905–2920. — ISSN 1537-1719. — doi:10.1093/molbev/msr126.
- Berg, H. van den. The East Caucasian language family (en) // Lingua. — Elsevier, 2005. — Vol. 15, no. 1. — P. 147—190. — ISSN 0024-3841. — doi:10.1016/j.lingua.2003.06.004.
- Comrie, Bernard. Linguistic Diversity in the Caucasus (en) // Annual Review of Anthropology. — Annual Reviews, 2008. — No. 37. — P. 131—143. — ISSN 0084-6570. — doi:10.1146/annurev.anthro.35.081705.123248.
- Chirikba, Viacheslav. The problem of the Caucasian Sprachbund (en) // From Linguistic Areas to Areal Linguistics : сборник / Pieter Muysken (ed.). —
- REDIRECT Шаблон:Таржама гьабичIо 5, 2008. — P. 25—94. — ISBN 978 90 272 3100 0.
- Daniel, Michael & Lander, Yuri. The Caucasian languages (en) // The Languages and Linguistics of Europe: A Comprehensive Guide / B. Kortmann & J. Auwera (eds.). — Berlin, Boston: De Gruyter Mouton, 2011. — P. 125—158. — doi:10.1515/9783110220261.125.
- Daniel Michael, Ganenkov Dmitry. Case marking in Daghestanian: limits of elaboration (en) // The Oxford Handbook of Case / Malchukov A., Spencer A.. — Халип:Oxf.: OUP, 2012. — ISBN 978-0-19-920647-6. — doi:10.1093/oxfordhb/9780199206476.001.0001.
- Michael Daniel, Ilia Chechuro, Samira Verhees, Nina Dobrushina. Lingua francas as lexical donors: Evidence from Daghestan (en) // Language. — 2021. — Vol. 97, iss. 3. — P. 520—560. — ISSN 1535-0665. — doi:10.1353/lan.2021.0046.
- Ganenkov D., Maisak T. Nakh-Dagestanian Languages (en) // #REDIRECT Шаблон:Таржама гьабичIо 5 (ed.) The Oxford Handbook of Languages of the Caucasus. — Халип:Oxf.: Oxford University Press, 2021. — doi:10.1093/oxfordhb/9780190690694.013.4.
- Tatiana M. Karafet, Kazima B. Bulayeva, Johanna Nichols, Oleg A. Bulayev, Farida Gurgenova. Coevolution of genes and languages and high levels of population structure among the highland populations of Daghestan (en) // Journal of Human Genetics. — 2016. — March (vol. 61, iss. 3). — P. 181–191. — ISSN 1435-232X. — doi:10.1038/jhg.2015.132.
- Tuite, Kevin. The Rise and Fall and Revival of the Ibero-Caucasian Hypothesis (en) // Historiographia Linguistica. — 2008. — 1 March (vol. 35, iss. 1—2). — P. 23–82. — doi:10.1075/hl.35.1.05tui.
- Алексеев М. Е. Нахско-дагестанские языки // Языки мира. Кавказские языки. — М.: Academia, 1999. — С. 156—165. — ISBN 978-5-874-44079-4.
- Бокарев Е. А. Введение в сравнительно-историческое изучение дагестанских языков. — Махачкала, 1961. — 99 с.
- Добрушина Нина. Многоязычие в Дагестане, или зачем человеку три языка // Социологический журнал. — М.: Институт социологии РАН, 2007. — Вып. 1. — С. 103—127. — ISSN 1562-2495.
- Добрушина Нина. Многоязычие в Дагестане конца XIX – начала XX века: попытка количественной оценки // Вопросы языкознания. — М.: Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН, 2011. — № 4. — С. 61—80.
- Кибрик А. Е., Кодзасов С. В. Сопоставительное изучение дагестанских языков. Глагол. — М.: Издательство МГУ, 1988. — 225 с. — ISBN 5-211-00541-4.
- Кибрик А. Е., Кодзасов С. В. Сопоставительное изучение дагестанских языков. Имя. Фонетика. — М.: Издательство МГУ, 1990. — 366 с. — ISBN 5-211-01420-0.
- Коряков Ю. Б. Атлас кавказских языков. — М.: Пилигрим, 2006. — 76 с. — ISBN 5990077211.
РегІелалХисизабизе
- Нахско-дагестанские языки / Майсак Т. А. // Нанонаука — Николай Кавасила [Электронный ресурс]. — 2013. — С. 173. — (Большая российская энциклопедия : [в 35 т.] / гл. ред. Ю. С. Осипов ; 2004—2017, т. 22). — ISBN 978-5-85270-358-3.
- Халип:YouTube Playlist
- Халип:YouTube Playlist
Халип:ВС Халип:Шималкавказалъул мацІал Халип:Нах-дагъистаниял мацІал Халип:Евразиялъул мацІазул хъизан