Авар–гӀандиял мацӀал
Ава́р–гІанди́ял мацІал ккола хьонда-бакъаккул кавказияб мацӀазулаб хъизамул анкьго кьучӀаб гӀаркьалил цояблъун; цо-цо цӀунтӀиял мацӀазда цадахъ эб цойиде бачуна авар–гӀандияб–цӀунтӀияб къокъаялде. ГӀаркьел бикьула авар ва гӀандиял мацӀазде. Жинда 800,000 гӀанасев чи кӀалъалеб авар мацӀ буго литературияблъун гӀандиял мацӀал рахьдалаблъун кколев 60,000 чиясеги , гьединго гӀагарал цӀунтӀиял мацӀазда кӀалъалезеги.
Авар–гӀандиял мацӀал | |
---|---|
Географияб тӀибитӀи | Дагъистан Чачан |
Лингвистикияб классификация | Хьондакавказияб
|
Инс-мацӀ | Инс-авар-гӀандияб |
Гъоркьрикьи | |
Glottolog | ГьечӀо |
Авар–гӀандиял |
Хронологиял гӀурхъаби авар–гӀандияб, гьединго жибго гӀандияб къокъаги бикьиялъул руго батӀиял: авар–гӀандияб — НЩ 2-абилеб азарсонидаса нилӀер эралде щун, гӀандияб — НЩ 1-себ азарсонил кьороса VIII нусраде щвезегӀан. М. Е. Алексеевас тӀарамагъадисеб букӀараб мехлъун рикӀкӀунеб буго нилӀер эра байбихьаралдаса VIII нусриде щвезегӀан;[1] Ю. Б. Коряковас, глоттохронологиялъул баяназде мугъчӀвайги гьабун, авар–гӀандияб къокъа бикьи босулеб буго НЩ 2-абилеб азарсонил, гӀандияб бикьи — НЩ 1-себ азарсонил кьоробе.[2]
ГӀуцӀи хисизабизе
ГъорлӀе рачуна Авар, багвалазул, балъхъадерил, гъодоберисезул, гӀандисезул, кӀкӀаратӀисезул, тӀиндисезул, гӀахьвалазул, чӀамалазул мацӀал.[3][4][5] Авар мацӀ буго киназего, цадахъ цӀунтӀсезеги болмацӀлъун.
Шулцида (2009) рекъон Авар–гӀандиял мацӀазул буго хадусеб хъизамулаб гъветӀ:
- Авар–гӀандияб хъизан
- Авар мацӀ
- ГӀандиял
- ГӀандисезул
- ГӀахьвахъ–ТӀинди
- ГӀахьвалазул
- КкӀаратӀа–ТӀинди
- КкӀаралазул
- Болъихъ–ТӀинди
- Балъхъадерил
- Гъодоберисезул
- ЧӀамалазул
- Багвал–ТӀинди
ГӀандиял мацӀал, И. М. Дяконовасдаги С. А. Старостинидаги рекъон, рикьула щуго гьитӀинаб субгрупалде, (авар мацӀ хъалеб буго авар–гӀандиял мацӀазул анлӀабилеб (бакъаккул) субгрупалъун)[6]:
- БахътӀерхьул субгрупа:
- Хьонда-тӀерхьул субгрупа:
- Хьондасеб субгрупа:
- Хьонда-баккул субгрупа:
- Централаб подгруппа:
Глоттохронологиял баяназ бихьизабулеб буго инс-гӀандияб мацӀ групазде биххи цомехда лӀугьинчӀолъи. Гьелда хурхун Ю. Б. Коряковасл батӀахъулеб буго лъабго група батӀиял цӀаралгун.[7]:
- бахъда-баккул субгрупа (гӀахьвалазул мацӀ), бищун цеда батӀалъараб;
- хьондасеб субгрупа (гӀандисезул мацӀ);
- жанисеб гӀандияб субгрупа (хутӀараб анлӀго мацӀ), гьезулӀа тӀоце батӀалъун буго кӀкӀаралазул мацӀ.
Лексика хисизабизе
№ | Инс-форма | АВ | БГВ | БЛЪ | ГЪД | ГӀНД | ГӀХЬ | ККӀР | ТӀНД | ЧӀМЛ |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | *di-n | дун | dẽ | den(i) | den | den | dene | den | de | dī̃ |
2 | *mi-n | mun / мун | mẽ | min | min | men | mene | men | me | mī |
7 | гьаб | гьабе | ||||||||
11 | щив | |||||||||
12 | щиб | |||||||||
22 | *ci- | co цо | se-b | se-b | se-b | ce-w | če-be | ce-b | se-b | se-b |
23 | *ḳi- | ḳi-go / кӀиго | ḳ́e-ra | ḳe-da | ḳ́e-da | č̣e-gu | ḳe-da | ḳe-da | ḳ́e-ja | eč̣i-da |
45 | ччугӀа | |||||||||
47 | *χʷoʔi | гьой | hʷaj | χʷaj | χʷaji | χʷoj | χʷē | χʷaj | χʷā | χʷaj |
48 | наццӀ | |||||||||
64 | би | hin | hini | |||||||
65 | *roƛ̣:i | raƛ̣:á / ракьа | raƛ̣: | raƛ̣:ir | raƛ̣:in | roƛ̣:i | raƛ̣:i | raƛ̣:e | raƛ̣:i | jaƛ̣:il |
67 | *qonu | χonó / хоно | χanu | qonu | qanu | hanu | χan | |||
68 | лӀар | |||||||||
69 | раччӀ | |||||||||
73 | гӀин | |||||||||
74 | бер | |||||||||
75 | мегӀер | |||||||||
77 | ца | |||||||||
78 | маццӀ | |||||||||
83 | квер | |||||||||
103 | лъазе | |||||||||
109 | хвезе | |||||||||
128 | кьезе | |||||||||
147 | бакъ | |||||||||
148 | моцӀ | |||||||||
150 | лъим | |||||||||
155 | цӀам | |||||||||
156 | гамачӀ | |||||||||
163 | гьури | |||||||||
179 | цӀа | |||||||||
179 | лъагӀел | |||||||||
182 | цӀураб | |||||||||
183 | *c̣inhV- | c̣íja-b цӀияб | c̣inu-b | c̣ĩu | c̣ĩju | c̣iw | č̣ĩ-da | c̣ijo-m | c̣ĩhu-b | c̣ĩw |
207 | *c̣:iri | c̣:ar / цӀар | c̣:er | c̣:eri | c̣:eri | c̣:er | c̣:eri | c̣:eri | c:era | ṣē |
Схема хисизабизе
Авар–гӀандиял |
|
авар группа гӀандияб группа | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Инс-мацӀ |
Ралагье гьединго хисизабизе
МугъчӀваял хисизабизе
- ↑ Алексеев 1999, p. 216.
- ↑ Коряков 2006, p. 26.
- ↑ "Avar alphabet, language and prounciation". omniglot.com. Халагьи 2022-12-13.
- ↑ Concise Encyclopedia of Languages of the World (in английский). Elsevier. 2010-04-06. ISBN 978-0-08-087775-4.
- ↑ "Caucasian Languages". georgehewitt.net. Халагьи 2022-12-13.
- ↑ Дяконов & Старостин 1988, p. 165.
- ↑ Коряков 2006, p. 28.
Библиография хисизабизе
- Алексеев, М. Е. (1999). "Аварский язык.". Языки мира. Кавказские языки. Москва: Academia. гь. 480. ISBN 5-87444-079-8.
- Дьяконов, И. М.; Старостин, С. А. (1988). "Хуррито-урартские и восточнокавказские языки" (PDF). Древний Восток: этнокультурные связи. Москва: Наука. гь. 164–207/341. ISBN 5-02-016792-4.
- Коряков, Ю. Б. (2006). "Реестр кавказских языков" (PDF). Атлас кавказских языков. Москва: Пилигрим. гь. 76. ISBN 5-9900772-1-1.
- Шулц, Волфганг (21 Април 2013), "The Languages of the Caucasus" (PDF), The Languages of the Caucasus, IATS University of Munich