Мегре́л мацӀ (рахьдал мацӀалда — მარგალურ ნინა [margalur nina]) — мегрелазул мацӀ, шималиябгин бакътӀерхьул Гуржистаналда бугеб картвел мацӀазул цояб.

Мегрел мацӀалъул карта

Гьеб мацӀалда кӀалъалезул гӀемерисел руго гӀумру гьабун Самегрелоялда (мегрелазул ракь). КӀалъалезул къалар гӀага-шагарго — 345 азарго чи.[1]

ЦӀар хисизабизе

ЦӀаралъул вариантал: мингрел, ивер, эгер. Гуржи мацӀалда хӀалтӀизабулеб цӀар: მეგრული ენა [megruli ena], баср.: odišuri, iveriuli ena.

Классификация хисизабизе

 
Картвел мацӀал тӀиритӀиялъул карта

Цогидал картвел мацӀазул Мегрел мацӀалде бищун гӀагараб буго Туркиялда тӀибитӀун бугеб Лаз мацӀ, гьелда цадахъ мегрел мацӀалъ гӀуцӀула «зан» къокъа. Гьел мацӀал ратӀалъараб заман баян гьабизе кӀола лексикостатистикаялда: гьезул 100 аслуяб рагӀи бугеб сияхӀалда данде ккеялъул буго 57 %, жибги глоттохронологиялда рекъон н.щ. VIII гӀасруялде данде кколеб.

Цебе зан мацӀаз кколеб букӀана ЧегӀер ралъдал бакъбаккул рагӀаллъиялъул кинабниги мухъ, амма хадуб гьеб территориялде рачӀана гуржи мацӀалда кӀалъалел, гьез ассимиляция гьабуна бакӀалъул халкъалъе ва байбихьи лъуна гьанжесел гуриязеги аджариязеги.

Сверелал хисизабизе

Мегрел мацӀалъул буго кӀиго цоцаде гӀагараб сверел:

  • сенак (одиш, бакъбаккул; senak’iš) — тӀибитӀун буго Мегрелиялъул бакъбаккуда (Риони гӀурул шималияб хӀавуз), марказ — Сенаки;
  • зугдидгин самурзакан (бакътӀерхьул; zugidiš-murzaqaniš) — Мегрелиялъул бакътӀерхьуда (марказ— Зугдиди) ва Абхазиялъул Гал мухъалда (тарихияб Самурзакан);

Гьел ратӀарахъула аслияб къагӀидаялъ фонетикияб ва лексикияб рахъалъ; чӀванкъотӀараб гӀурхъи сверелазда гьоркьоб гьечӀо, гьезда гьоркьоб бичӀчӀунгутӀиги гьечӀо.

МацӀалъулаб ахӀвал-хӀал ва хъвай-хъвагӀи хисизабизе

КӀалъаялъул мегрел мацӀ хӀалтӀизабула Мегрелиялда; гьеб хӀалтӀизабула кӀечӀ-баеъаналдаги ва кӀалъалеб мацӀ хӀисабалдаги. Аслияб адабияталъулаб ва хъвавул мацӀ хӀисабалда хӀалтӀизабула гуржи мацӀ, жиб гӀемерисезда лъалеб.

Мегрелазул хъвай-хъвагӀи кириллицаялде бачине хӀал бихьулеб букӀана 1860-лел соназдаса бахъараб. 1899 соналъ Тулписалда басмаялда бахъана «Мингрел азбука», гьениб хӀалтӀизабун букӀана кириллица: А а, Б б, В в, Г г, Ҕ ҕ, Д д, Е е, Ж ж, Џ џ, З з, Ӡ ӡ, Һ һ, Ꙋ ꙋ, І і, Ӄ ӄ, K k, Ҡ k, Л л, М м, Н н, О о, Ҧ ҧ, П п, Р р, С с, Ꚋ ꚋ, Т т, У у, Х х, Ц ц, Ҵ ҵ, Ч ч, Ꚓ ꚓ, Ш ш, Ѵ ѵ[2].

Гьанжесеб мегрел хъвай-хъвагӀи буго гуржи алипбаги аслуялъе босун гьабураб [3]: ა ბ გ დ ე ვ ზ თ ი კ ლ მ ნ ო პ ჟ რ ს ტ უ ფ ქ ღ ყ შ ჩ ც ძ წ ჭ ხ ჯ ჰ ჸ ჷ.

Грамматическияб сипат-сурат хисизабизе

Фонетика ва фонология хисизабизе

Фонемияб гӀуцӀиялъе сипатаб буго гӀезегӀан бечедаб консонантизм ва дагьалго рагьарал гьаркьал. Кинабниги буго 29 рагьукъаб фонема, 2 рагьарабгин рагьукъаб, 5 рагьараб ва 1 бащдарагьараб. Унгоял халатал рагьарал ва хӀакъал дифтонгал гьечӀо.

Морфология хисизабизе

Буго 9 игӀраб[4]. Жиндир гӀуцӀи эргативияб бугеб гуржи мацӀалде данде ккун, Мегрел мацӀалъул синтаксисалда гӀемерисел руго номинативияб гӀуцӀиялъул гӀаламатал.

ХӀужжаби хисизабизе

  1. "Mingrelian" (in английский). Ethnologue, данные за 2015 год. Халагьи 2019-08-02.
  2. Мингрельская азбука. — Тифлис, 1899.
  3. Басария Н. ჩქჷნი ნინა = Наш язык. — Гал, 2013. — Гь. 8. — 200 с. — 500 экз.
  4. И. Кипшидзе. "Грамматика мингрельскаго (иверскаго) языка: со хрестоматиею и словарем". Архивация оригинал (2012-02-08). Халагьи 2011-04-27. {{cite web}}: Unknown parameter |datepublished= ignored (квеки); Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)

Адабият хисизабизе

  • Мегрельский язык / Ростовцев-Попель А. А. // Большая российская энциклопедия : [в 35 т.] / гл. ред. Ю. С. Осипов. — М. : Большая российская энциклопедия, 2004—2017.
  • Кипшидзе И. Грамматика мингрельского (иверского) языка с хрестоматиею и словарем. // Материалы по яфетическому языкознанию. VII. — СПб., 1914.
  • Климов Г. А. Мегрельский язык // Языки мира: кавказские языки. — М., 2001.
  • Цагарели А. Мингрельские этюды. Вып. I. Мингрельские тексты с переводами и объяснениями. Вып. II. Опыт фонетики мингрельского языка. — СПб., 1880.
  • Беридзе Ш. Мегрельский (иверский) язык. Введение и материалы. — Тбилиси, 1920 (хъиз.)
  • Гудава Т. Е. Грузинская народная словесность. Мегрельские тексты. Поэзия. — Тбилиси, 1975 (хъиз.)
  • Жгенти С. М. Фонетика чанско-мегрельского языка. — Тбилиси, 1953 (хъиз.)
  • Чикобава А. С. Грамматический анализ чанского (лазского) диалекта с текстами. — Тбилиси, 1936 (хъиз.)
  • Хубуа М. Мегрельские тексты. — Тбилиси, 1937 (хъиз.)
  • Kluge Th. Beiträge zur Mingrelischen Grrmmatik. Memnon (Zeitschrift für die Kunst- und Kultur-geschichte des Alten Orients). Т. VII, H. 1-2. 1913.
  • Laurence Broers (2004), Containing the Nation, Building the State — Coping with Nationalism, Minorities, and Conflict in Post-Soviet Georgia.

Къамусал хисизабизе

  • Мингрельскiй языкъ // Кавказскiй толмачъ (Переводчикъ съ русскаго на главнѣйшiе кавказскiе языки) / Составилъ А. В. Старчевскiй. — СПб.: Типографiя И. Н. Скороходова, 1891. — Гь. 65—93.
  • Чикобава А. С. Чанско-мегрельско-грузинский сравнительный словарь (хъиз.). — Тбилиси, 1938.

РегӀелал хисизабизе

 
«Википедиялъул» логотип

«Википедиялда» буго бутІа
мегрельском мацІалда
«დუდხასჷლა»

 
«Викикъамусалъул» логотип
Викикъамусалда буго мегрельского языка рагІабазул сияхІ категориялда «Мегрельский язык»