Кор (гӀор)

Жанубияб Кавказалда бугеб гӀор

Кор ялъуни Кура́[1][2] (тур. Kura, падар. Kür, гуржи: მტკვარი/Мтква́ри[3], цІам. Կուր/Кур[4]); чвахиялъул тІарада Карасую[5][6] — Нахъакавказалда бугеб бищун кІудияб гІор.[7] ГІоралъул авал буго Туркиялъул территориялде гъорлъе кколеб ЦІамухъ тІалъиялда.[8][4] Чвахула лъабго пачалихъалъул — Туркия, Гуржистан ва Азарбижан — ракьалдасан Каспий ралъдалъе. Коралъул хІавузалъул бутІа (аслияб къагІидаялъ, гьелъул бищун кІудияб гІаркьел Эресалъул) буго Эрменистаналъул ва Ираналъул ракьалда. Кор гІоралъул халалъи буго 1364 км[9], лъим бакІарулеб хІавузалъул гІатІилъи — 188 аз. км²[9].

ЦІаралъул этимология хисизабизе

ГІоралъул гуржи цІар буго Мтквари, гуржи мацІалда гьелъул магІнаги буго «лъикІаб лъим» абураб, мегрел мацІалда ассоциация буго «тквар-уа» рагІигун, гьелъул магІна буго «хъарсизе» абураб, ай «мугІруздасан жиндиего нух хъарсун бахъулеб»[10].

Страбонил «Географиялда» гІоралъул цІар буго Кир[11], эрмениязул иццазда — Кур[12].

Физиография хисизабизе

 
Коралъул хІавузалъул карта

ГІоралъул авал буго Туркиялъул шималиябгин бакъбаккул рахъалда, ЦІамухъ тІалъиялда бугеб Карс вилаяталда[8]. Гьениса гьеб чвахула Гуржиялъан Азарбижаналде, ва хадуб Каспиялде. Жиндир чвахиялъул тІарада (Тулписалде щвезегІан) Кор чвахулеб буго аслияб къагІидаялъ кІалабахъан ва къварилъабахъан, гьезкл бищун машгьураблъун буго Боржоми къварилъи. тулписалдаса хадуб гІоралъул расалъи гІатІилъула, гьеб чвахула авлахъалдасан. Чвахиялъул аххада, Азарбижаналъул территориялда, гІурулмухъ битІизабун буго гІемерал рахъаз. Ралъдалъе чвахулеб бакІалдаса 236 км-ялъ тІарада Коралде гъорлъе жубала цоги кІудияб гІор — Эрес.

Коралде гъорлъе чвахулел лъинал руго: 36 % гІаздал, 30 % иццал, 20 % цІадал ва 14 % цІоролмугІрузул. Туркиялъул ва Гуржиялъул гІорхъода лъагІалил гьоркьохъеб лъел харж буго 30 м³/сек, Тулписалда — 205 м³/сек, Мингечевиралъухъ — 402 м³/сек, ахиралда — 575 м³/сек[13]. Чвахиялъул аслияб бутІа (70 %-алде бахун)бачІуна иххдалил гІужалде. Иххдалил гІорщвей байбихьула марталда ва букІуна маялде щвезегІан, цо-цо халатбахъуна июналъ-лъагІанги. Коралъул лъим буго хІабургъараб(чвахиялъул аххада хІабургъен бахуна 2,325 г/м³).

Дельта хисизабизе

Коралъул дельта жакъа къоялъ, цогидазде данде ккун, буго гьитІинаб (халалъи 17,5 км ва гІатІилъи 94 км²)[14] ва гІадатаб гІуцІи. Амма цебе дельта букІана гІезегІан кІудияб.[15]. Коралъул дельта хисиялъе асар гбабулеб буго Каспий ралъдал мартабат цо хІалада букІунгутІиялъ.[14].

ГІаркьалаби хисизабизе

Коралъул бищун кІадиял гІаркьалаби руго: КІудияб Лиахви, Ксани, Вере, Эрес, Храми, Алазан ва Арагва.

РосдалмагІишаталъе бугеб кІвар хисизабизе

Кора гІоралда аскІор руго: Боржоми, Гьори, Мцхета, Тулпис, Рустави, Мингечевир, Евлах, Сабирабад, Ширван, Салян. ГІоралъул делтаялда ккола ччугІи: севрюгаби, белугаби, осётрал, миногаби, судакал во цогидал. Совет заманалда гІор тІарадаса Тулписалде щвезегІан хІалтІизаюулаан рахи-цІул биччазе. ГІоралъул 480 км-ялда — Евлахалдаса Каспий ралъдаде щун — хъвадизе бегьула гуми. Коралда руго чанго гидроэлектростанциял, гьезда гъорлъ Читахев ГЭС, ЗАГЭС, Ортачал ГЭС — Гуржиялъ, Шамкир, Еникенд, Мингечевир ва Варварин ГЭС Азарюижаналда. ГЭС-азул сангарал хІалтІизарула гІор щвараб мехалда лъеда хадуб контроль гьабизе. Мингечевир лъелмес (гІатІилъи 605 км²) ккола Азарбижаналда бугеб бищун кІудияю гьекъолеб лъималъул нахърател.[7]

Экология хисизабизе

Коралъул экологияб хІал рикІкІунеб буго квешаблъун. ГІор гІезегІан нахълъун буго горлъе рехулеб бугеб чороклъи сабаблъуг. 2008 соналъе ругел баяназда рекъон, лъелъ ругел зарариял жалазул къадар бегьулелдаса 2—9 нухалъ цІикІун буго[16].

Галерея хисизабизе


ХІужаби хисизабизе

  1. Халип:Книга:СГНЗС
  2. Халип:Книга:СГНСССР
  3. Инструкция по русской передаче географических названий Грузинской ССР. — М., 1972. — С. 9.
  4. 4,0 4,1 Кура // Крещение Господне — Ласточковые. — М. : Большая российская энциклопедия, 2010. — С. 371. — (Большая российская энциклопедия : [в 35 т.] / гл. ред. Ю. С. Осипов ; 2004—2017, т. 16). — ISBN 978-5-85270-347-7.
  5. Картаялъул тӀамач K-38-В.
  6. Лист карты K-38-XXV. Масштаб: 1 : 200 000. Указать дату выпуска/состояния местности.
  7. 7,0 7,1 Azerbaijan a Country Study: A Country Study, Kessinger Publishing, 2004 ISBN 1-4191-0862-X
  8. 8,0 8,1 Халип:ССГН
  9. 9,0 9,1 КӀудияб советияб энциклопедия : [30 т.] / бетӀ. ред. А. М. Прохоров. — 3-леб басм. — М. : Советияб энциклопедия, 1969—1978.
  10. Халип:Книга:Географические названия мира
  11. "Страбон. География. Книга XI, глава I, 5. Перевод, статья и комментарии Г. А. Стратановского под общей редакцией проф. С. Л. Утченко". ancientrome.ru (in русский). Халагьи 2019-12-09. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)

    Эти области до некоторой степени похожи на полуостров, так как с запада омываются рекой Танаисом и Меотидой вплоть до Боспора и до части побережья Евксинского Понта, оканчивающейся у Колхиды; с севера их омывает океан до устья Каспийского моря; далее с востока — то же самое море вплоть до границы Албании и Армении, где впадают в море реки Кир и Аракс; Аракс протекает через Армению, а Кир — через Иберию и Албанию.

  12. «Армянская География VII века по Р. Х (приписывавшаяся Моисею Хоренскому)». Пер. с др.-арм. и коммент. К. П. Патканова. — СПб., 1877.
  13. "Kura River Discharge at Surra". River Discharge Database (in английский). Center for Sustainability and the Global Environment. 1930–1984. Архивация оригинал (2011-08-26). Халагьи 2010-03-12. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)CS1 maint: date format (link)
  14. 14,0 14,1 Динамика дельты р. Куры // Вестник Московского университета. Серия 5. География. — 2003. — № 2.
  15. Егоров В. В. "Возраст современной дельты р. Куры" (PDF). neotec.ginras.ru (in русский). Халагьи 2019-12-09. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки) // Природа. — 1950. — Вып. 7-12.
  16. Petr Hlavinek Dangerous Pollutants (xenobiotics) in Urban Water Cycle: [proceedings of the NATO Advanced Research Workshop on Dangerous Pollutants (Xenobiotics) in Urban Water Cycle, Lednice, Czech Republic, 3—6 May 2007], Springer, 2008 ISBN 1-4020-6800-X